Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

Archive for the ‘Uncategorized’ Category

‘Up to 15 tons of depleted uranium used in 1999 Serbia bombing’ – lead lawyer in suit against NATO

leave a comment »


rt.com

‘Up to 15 tons of depleted uranium used in 1999 Serbia bombing’ – lead lawyer in suit against NATO — RT News

4-5 minutes

Written by Mika

14. juna 2017. at 11:50

Objavljeno u Uncategorized

NATO member-states to be sued for 1999 attack on Serbia

leave a comment »


b92.net

NATO member-states to be sued for 1999 attack on Serbia – Society

7-9 minutes

Written by Mika

9. juna 2017. at 09:05

Objavljeno u Uncategorized

Serbia and the Balkans Wars: The Future Belongs to Those Who Do Not Surrender

leave a comment »


globalresearch.ca

Serbia and the Balkans Wars: The Future Belongs to Those Who Do Not Surrender | Global Research

By Milos Kovic

6-8 minutes

Written by Mika

4. juna 2017. at 08:23

Objavljeno u Uncategorized

A Serbian Election Erodes Democracy

leave a comment »


nytimes.com

A Serbian Election Erodes Democracy

The Editorial Board

Protesters in Belgrade, Serbia, on Wednesday against the outgoing Prime Minister Aleksandar Vucic’s election as the country’s next president. Andrej Isakovic/Agence France-Presse — Getty Images

With Prime Minister Aleksandar Vucic’s decisive victory in the presidential election on April 2, Serbia has edged closer to autocracy. Though the presidency is largely ceremonial, Mr. Vucic can now handpick his successor as prime minister and consolidate his power, since Parliament and the judiciary are all but locked up by Mr. Vucic’s Serbian Progressive Party. Having severely curtailed press freedom and marginalized political opposition, his concentration of power bodes ill for Serbian democracy.

Though Mr. Vucic won more than 50 percent of the vote, far surpassing the second-place candidate, Sasa Jankovic, who won a little over 16 percent, the election was marred by accusations of voter intimidation and a near total domination of Serbia’s media by Mr. Vucic and his party.

It speaks volumes about many Serbians’ cynicism that Luka Maksimovic, a 25-year-old student who ran — initially as a joke — under the pseudonym of Ljubisa “Beli” Preletacevic — a name that alludes to someone who switches political parties for personal gain — won 9 percent of the vote. But Serbians’ political disaffection goes beyond cynicism.

Every day since the election, thousands of protesters, mostly young, have turned out in the streets of Belgrade, blowing whistles and brandishing banners with slogans such as “Down with dictatorship” and “Vucic, you stole the election.” Mr. Vucic boasts that the fact that the government hasn’t cracked down on the protests “is a sign of democracy.” Given the hideous repression of public protest in many autocratic states, he has a point — or, perhaps he simply doesn’t view whistling students to be much of a threat now that the election is over.

In any case, Mr. Vucic could show a commitment to democracy by restoring freedom of the press, allowing access by the public to dissenting views and independent sources of information, and ordering an independent investigation of allegations of voter intimidation with a promise any involved will be punished.

European leaders who see in strongmen such as Mr. Vucic a force for stability — and who hope Mr. Vucic will make good on his promise to keep Serbia on track to join the European Union even as Russia’s influence in the Balkans grows — must avoid the temptation to look the other way as Mr. Vucic and his allies seize monopoly control over the country’s political institutions and its press.

To accede to such control by Mr. Vucic would be a betrayal of the European Union’s core values, and of the many Serbians who look to the European Union as a beacon of democratic rights and freedoms at a time when Eastern and Central European leaders are turning their backs on democracy.

Written by Mika

10. aprila 2017. at 09:43

Objavljeno u Uncategorized

Радош Бајић: Где да запалим свећу жртвама НАТО бомби

leave a comment »


rs.sputniknews.com

Радош Бајић: Где да запалим свећу жртвама НАТО бомби

Sputnik

Такав споменик или спомен-комплекс потребан је како бисмо очували културу сећања на невине жртве једног безумног времена у којем смо се нашли. То је нужно и због породица жртава. То је неопходно због колективног сећања на једно сулудо време и на велики злочин којем је била изложена наша земља. То је важно и због будућности.

  • Радош Бајић, глумац, сценариста, редитељ

„Убијали су нам децу. Убијали су нам жене. Убијали су нам омладину. Убијали су нам старце. Убијали су нам војнике. Нису нам убили веру. Нису нам убили наду. И данас нам људи умиру. Јер су нам демонским бомбама даровали ’слободу‘. Јер су нам обећавали велико богатство поклањајући нам осиромашени уранијум. Затровали су нам земљу, воду и ваздух, ’хранећи‘ нас смртоносним товарима. Рушили су нам мостове, зграде, куће, штале, гробља, споменике. Подмукло. Из даљине. Из мрака“.

„Борили смо се и преживели. Али, ни 17 година од ужасног злочина који је променио свет, нисмо одужили дуг према себи самима. Српски сељак ће последњи динар из сламарице извадити да подигне споменик својим најмилијима. Да имају где да им запале свећу. Ми то још, као држава, нисмо урадили. Иако нас то неће много коштати. Дубоко и искрено подржавам медијску иницијативу Спутњика да се подигне споменик или спомен комплекс свим жртвама НАТО бомбардовања. Не могу ни да замислим да то не буде учињено. То је обавеза због свих који су убијени. То је обавеза због нас који смо остали. То је обавеза због предака. То је обавеза због потомака“.

  • Бора Ђорђевић, музичар

Рокер и песник Бора Ђорђевић послао је Спутњику стихове којима је подржао иницијативу да се подигне споменик свим жртвама НАТО агресије 1999:

„Неки момци су добри

Неки момци су лоши,

Која је од те две сорте

Убила дете на ноши?

Ето зато

Нећу НАТО“, написао је Бора Чорба, додајући да акцију „подржава свим срцем“.

  • Др Владимир Костић, председник САНУ:

„Подржавам медијску иницијативу Спутњика да Србија подигне споменик свим жртвама НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. Једино што би било циничније и безобзирније од кованица о милосрдности анђела и колатералности нечијих смрти је наше заборављање недужних жртава.“

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Председник САНУ Владимир Костић

Акцију за подизање споменика су до сада подржали и:

  • Арно Гујон

„Сваког 11. новембра родитељи су ме као дете водили да посетимо споменик жртвама Првог светског рата у мом родном селу у француским Алпима. Сећам се да смо се ми, сва деца, окупљали испред локалне општине где се налази споменик и одавали почаст херојима нашег краја палим током тог стравичног сукоба. Сваког 11. новембра сам са поносом гледао имена мојих предака исклесаних у мермеру, свестан да су они платили цену моје слободе.

Са 13 година, 1999. године, родитељи су ми објаснили да су оно што причају медији о нама савезничкој Србији лажи које оправдавају један једини циљ: бомбардовање. Тата је преко свог оца, мог деде, био везан за старо француско-српско пријатељство којег се никада није одрекао. Били смо свесни да је Србији учињена огромна неправда.

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Француски хуманитарц Арно Гујон

Са 19 година, судбина ме је навела у Србију, моју другу отаџбину чији сам данас поносни грађанин. У тој земљи сам се настанио и венчао, у овој земљи сам постао отац једне дивне девојчице ружичастих образа којој смо дали име Милена. Милена зна сада српски и француски. Милена је Српкиња. Али и Францускиња. Милену ћу сваког 11. новембра водити да види споменик у мом родном селу, као што су то чинили моји родитељи са мном.

Али питање које ме мучи је где ћу водити Милену сваког 10. јуна у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања? Где ће се наша деца у Србији окупљати како би се сећала недужних жртава? Зато подржавам иницијативу Спутњика за подизање споменика. Да Милена и њени српски другари не забораве.“

  • Љубивоје Ршумовић

На велики лични јубилеј — 60 година свог стваралаштва, Љубивоје Ршумовић написао је за Спутњик песму у знак подршке идеји да се подигне споменик свим жртвама НАТО бомбардовања 1999. године.

© Sputnik/

Љубивоје Ршумовић

  • Патријарх Иринеј:

Његова Светост патријарх Иринеј дао је данас благослов за идеју Спутњика да држава у Београду подигне споменик или спомен комплекс за све жртве НАТО агресије на Србију 1999. године.

© Sputnik/

Патријарх Иринеј

  • Председник РС Милорад Додик:

„Међународна агресија на Србију 1999. године, која се по намјери и сили која је употребљена може назвати терористичком, ужасан је злочин без казне једног дијела свијета који себе назива цивилизованим, а који је окупљен у НАТО алијансу. Но, кад већ нема казне, свакако треба подржати акцију Спутњика да се у Београду, након толико година подигне споменик жртвама ове агресије који ће подсјећати на невине жртве, али и на бруталност и нечовјечност НАТО алијансе. То мора бити монументално здање, велико колики је и наш бол. Здање које ће подсјећати сав мирољубиви свијет на тај ужасни и срамни чин гдје су изгубљени невини људски животи, углавном цивили, уништени села, градови, инфраструктура. У исто вријеме, он треба да буде опомена да се тако нешто не заборави и да се не смије више никада и нигдје поновити. Хвала Спутњику на иницијативи.“

© Sputnik/ Александар Милачић

То мора бити монументално здање, велико колики је и наш бол.

  • Емир Кустурица, режисер:

„Тај споменик би требало да нас подсјећа на истину како је све што се дешавало српском народу у прошлом вијеку био пројекат његовог нестанка! Не само то. Да се у нашој историји направи најскупљи трансфер и да од жртве постанемо злочинци, сејачи геноцида, починиоци онога што је управо нама било намјењено и учињено. Као народ који је доживио највеће страдање у читавом вијеку, народ кога су савезници само у Другом свјетском рату бомбардовали четири пута, а ово 1999. године је била круна њихових злочина, заслужујемо споменик који ће нас подсјећати на збир злочина који су нам учињени у име цивилизације и најновије идеје да се бомбама научимо демократији. Живјела Србија!“

© Sputnik/

Заслужујемо споменик који ће нас подсјећати на збир злочина који су нам учињени.

  • Томислав Николић, председник Србије:

„Подржавам медијску иницијативу Спутњика да држава подигне споменик свим жртвама НАТО агресије на нашу земљу 1999. године. То је наша обавеза према свима који су мучки убијени, њиховим породицама, али и Србији према којој је извршен злочин.“

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Председник Србије Томислав Николић

  • Академик Матија Бећковић, песник:

„У Београду постоји немачко, мађарско, аустроугарско, француско, енглеско гробље. Једино не постоји гробље жртава НАТО пакта. А неколико пута је и СПЦ поднела тај захтев и речено је како ће бити одређено неко место у Београду где ће бити та имена забележена, нешто попут гробља ослободилаца Београда. Без обзира где су погинули и да ли су сахрањени или нису, главно је да све то што ту буде забележено, буде истина и да буде једна читуља која је остала непозната. Нити смо чули та имена, нити тај број, мада је то неколико пута обећавано.

Српски народ је неколико пута био одређен за уништење. Над њим су извршени многи геноциди, али један од геноцида извршио је он сам према себи и својим невиним жртвама. Тако да је дошао дотле да њега самог данас зову геноцидним јер није своје жртве пописао и није им се одужио. Како онима из Другог рата, тако и онима из агресије НАТО пакта. То би било важно због нашег самопоштовања, јер ако то не буде урађено, ускоро ће се тврдити да те агресије и тог бомбардовања и тих жртава није ни било. Било би важно да гости који нам долазе са те стране прво положе венац на том гробљу, а и без тога, то је основни дуг који дугује отаџбина онима који су ни криви ни дужни за њу пали.“

© Sputnik/ Радоје Пантовић

Матија Бећковић: Ако не буде подигнут споменик НАТО жртвама, ускоро ће се тврдити да те агресије и тог бомбардовања и тих жртава није ни било.

  • Академик Душан Ковачевић, писац:

„Подржао бих иницијативу за подизање споменика жртвама НАТО пакта зато што је тај безумни чин био агресија и непримерен, међународни терористички напад на једну незаштићену земљу у којој је страдало углавном цивилно становништво. Никаквог оправдања нема да је то била било каква војна интервенција против некакве силе која је била на земљи. Знајући да је Србија незаштићена и да на небу могу да раде шта хоће, извели су стотине хиљада летова. Нико неће моћи да израчуна какве ће бити последице, које нас, ево, стижу са разним болестима од тог осиромашеног уранијума који се тако цинично назива само да се не би рекла права ствар, да је то заправо уништавање једне земље. Подржао бих акцију подизања споменика како тај чин никада не би био заборављен.“

© Sputnik/ Aлександар Милачић

Драмски писац Душан Ковачевић: Подржао бих иницијативу за подизање споменика жртвама НАТО пакта зато што је тај безумни чин био агресија и непримерен, међународни терористички напад на једну незаштићену земљу.

  • Историчар Момчило Павловић, директор Института засавремену историју:

„Нема прошлости без сећања, то јест историјског памћења, а прошлост ће нам бити онаква како је кроз сећање преносимо на потомке. Споменици су те тачке сећања које говоре о историји. Они су неми сведоци, али прича о њима говори о трајном памћењу. Крајње је време да се подигне један централни споменик на видном месту на којем би стајала свака жртва положена за одбрану земље и народа. Као историчар сматрам да би било најбоље оставити неку рушевину, конзервирати је као споменик трајног сећања. На пример, да то буде део зграде Генералштаба, која је делом рашчишћена, посебно РТС, а нарочито цивилни објекти који су беспотребно разарани широм Србије. Пре тога, наравно, треба прецизно пописати сваку жртву страдалу у НАТО агресији. Као што сам рекао на почетку, нема прошлости без сећања.“

  • Академик Љубомир Симовић, песник:

„За време бомбардовања, од када је почело, па док се није завршило, осетио сам обавезу да водим дневник о ономе што се догађа. Бележио сам сва имена која сам видео у новинама, чуо на радију и телевизијама. Пратио сам сав тај ужас и знам кроз шта смо прошли. Наравно да подржавам идеју да се сећање на све те људе који су страдали сачува на неки достојан начин.“

Академик Љубомир Симовић: Наравно да подржавам идеју да се сећање на све те људе који су страдали сачува на неки достојан начин.

  • Синиша Павић, сценариста:

„Радује ме таква иницијатива. Сматрам да те жртве не само што заслужују да им оставимо трајан спомен, него и они који су остали живи и њихови потомци треба да знају шта се тада десило и да негују тај споменик. Да не дозволе да он постане неко обележје поред којег ће равнодушно пролазити.“

  • Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије:

„Мислим да је ваша идеја одлична. Ја бих такође волела да једног дана будем потпуно сигурна у то шта је потпуна и коначна истина, ко су људи и како се зову. Ја бих подржала идеју, и да се установи колико је људи страдало, и да знамо њихова имена, и да та имена буду на достојном споменику.“

© Фото: http://www.mc.rs

Љиљана Смајловић: Ја бих подржала идеју, и да се установи колико је људи страдало, и да знамо њихова имена, и да та имена буду на достојном споменику.

  • Љубиша Ристић, позоришни редитељ:

„Мислим да је то одлична иницијатива и мислим да је она већ закаснила, да је требало већ да буде реализована. Али из познатих разлога, то очигледно није било могуће јер је било сувише оних који су своје грађане и своју земљу оптуживали за НАТО агресију, а оправдавали НАТО. Сада ће се ситуација, можда, променити, сада би требало подићи споменик свима, и цивилним и војним жртвама агресије НАТО-а. Оно што мислим, пошто у иницијативи још није означено где би могао да буде тај споменик, једна од могућности је, а мислим да је одлична, то је споменик који је још 2000. подигнут у парку код Ушћа. То је Вечна ватра која је једно време била запуштена, са графитима. На крају је то неко ипак очистио, ту бруку и срамоту. Мислим да је код Вечне ватре право место да се направи и плоча на којој би била исписана и сва имена оних који су погинули у НАТО агресији.“

© Sputnik/

Редитељ Љубиша Ристић: Мислим да је то одлична иницијатива и мислим да је она већ закаснила, да је требало већ да буде реализована.

  • Ивана Продановић Ранковић, историчар уметности, Републички завод зазаштиту споменика културе:

„Апсолутно подржавам иницијативу Спутњика да се у Београду подигне споменик свим жртвама НАТО агресије на Србију 1999. године.“

Written by Mika

8. aprila 2017. at 16:05

Objavljeno u Uncategorized

LAWSUIT AGAINST CROATIAN IN AMERICA

leave a comment »


REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA

GOVERNMENT AND ASSEMBLY IN EXILE

11000 Beograd, Zmaj Jovina 15

Phone. 063 / 495-051, vladarsk

Br. 3 6/1 7 – 14th III – 7525 (201 7)

EU DELEGATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Avenija 19a, Vladimira Popovića 4 0 / V

Novi Beograd: Tel: +381.11.3083200
Fax: +381.11.3083201
E-mail: delegation-serbia

LAWSUIT AGAINST CROATIAN IN AMERICA

Dear representatives of the European Union in Serbia, please, on behalf of the 800,000 exiled Serbs from the Republic of Serbian Krajina and the Croatian – from 1990 to 1995 and for the truth about the Croatian crimes of genocide in World War II, when the Croatian army killed more than a million Serbs and tens of thousands of Jews and Roma to take into account that this is the truth of both Croatian genocide, as presented to a group of Serbian prosecutors from the Republic of Serbian Krajina and Croatian, a lawsuit out of court in Chicago has handed the US Ambassador to Zagreb – Croatian presidents, Kolinda Grabar Kitarovic. So, the judicial prosecution of Chicago, in the United Državamaje filed a request that the Republic of Croatia reparations payment, Serbs, Roma and Jews as war crimes under international law, no statute of limitations.

What is important in this court procedure is the reaction of the present Croatian officials, who said that the Republic of Croatia is not the successor of the fascist Independent State of Croatian and Croatia is still applied uniforms, ranks and His anti sayings Croatian fascist armies in World War II. To avoid this truth, today Croatian statesmen declared that the Republic of Croatia is not the successor of the fascist Croatian, but to be the successor to the anti-fascist movement during World War II, established by the Communists and the decisions of Parliament and the Government of Yugoslavia in 1945.

Please that the institutions of the European Union to take into account this statement by Croatian officials, as is true only to that decision in 1945 of Yugoslavia, Croatia declared a federal unit, in which two equal Croats and Serbs. In such a state, equal rights had Croats and Serbs – the national state and its ethnic and historical territories.

Thus Croatia was a multinational, not only the state of the Croatian people. It was like Switzerland and Belgium. Since in Belgium could one nation (Walloons) to seize statehood status to another nation (Flemish), as the European Union has allowed that the statehood status Croats seize the Serbs? This is Croatia did in 1990, when the Serbs declared nedržavotvornim people and legitimize the Serbs only national minority in Croatia. Thereafter, they were expelled from the Serbian ethnic and cal the country in 1995.

It is obvious that Croatia since 1990, the program returned the fascist Independent State of Croatian – Hitler’s faithful allies from 1941 to 1945, as the expulsion of 800,000 Serbs from 1990 to 1995, the Croats conducted serious crime of genocide against the Serbs, how to i did in world war II.

In addition to these irrefutable facts and in the spirit of the content of the complaint against the Croatian in the United States, we are confident that you will ask its members Hrvats to facilitate the return of displaced Serbs in the Republic of Serbian Krajina, with the return of their fixed assets and all human rights, as well as the Serbian law on its own statehood, what have i Flemings and Walloons in Belgium.

I offer you one crucial fact – the Serbs had a statehood with the Constitution and in Austria from 1630 to 1861, but at that time the Croats had their own state institutions.

With respect,

Milorad Buha, Prime Minister Landscapes

Written by Mika

14. marta 2017. at 10:09

Objavljeno u Uncategorized

Bungled Intervention In Kosovo Risks Unraveling: A New Deal Needed For Peace

leave a comment »


forbes.com

Bungled Intervention In Kosovo Risks Unraveling: A New Deal Needed For Peace

Doug Bandow

Washington’s policy in the Balkans never made much sense. The U.S. wanted to keep some nations together and dismantle others. American officials deplored ethnic cleansing in some cases and ignored other instances.

The only principle which explained Washington’s actions was that the Serbs always lose. With Kosovo and Serbia now shouting threats of war, it’s time for the U.S. and Europe to take a more even-handed approach.

A train from Russia, decorated with the Serbian flag and artwork featuring Serbian churches, monasteries and medieval towns, plans to begin trips traveling from Belgrade to Kosovska Mitrovica. (OLIVER BUNIC/AFP/Getty Images)

Yugoslavia was an artificial creation of the Versailles Treaty. It survived after World War II due to the repression of Communist dictator Josef Broz Tito and fear of invasion by the Soviet Union. But Tito died in 1980 and the Soviet Union collapsed a decade later, eroding the cement which held together the ethnic and religious polyglot nation.

In the ensuing political vacuum Slobodan Milosevic won power by playing the Serbian nationalist card. Other ethnic groups responded by establishing their own nations. The Balkans erupted.

The first Bush administration originally supported Yugoslavia’s territorial integrity, but Germany recognized Slovenia’s secession, spurring Yugoslavia’s serial break-up. The U.S. and Europeans supported creation of Bosnia and Herzegovina (divided among Muslims, ethnic Serbs, and ethnic Croats) and Croatia (with a large ethnic Serb population in the Krajina region). However, after encouraging the break-up of Yugoslavia, the allies suddenly opposed secession of ethnic Croats and Serbs from Bosnia and ethnic Serbs from Croatia.

While Serb atrocities were common and noteworthy, Muslims and Croats were not innocents. Nevertheless, Washington and Brussels expected ethnic Serb minorities to politely suffer under other ethnic majorities, even when faced with ethnic cleansing. For instance, Croatia, buttressed by U.S. aid, launched a large-scale military offensive against the Krajina Serbs, causing hundreds of thousands to flee. Years later I visited the region: the rural landscape was dotted with abandoned farms and ruined Orthodox churches, while the façades of urban buildings were pockmarked with bullet holes. However, Washington refused to acknowledge, let alone criticize, this episode of ruthless ethnic cleansing.

Secretary of State Hillary Clinton (C) smiles as she walks out of a store named in her honor, which is located next to an unseen statue of her husband, former US president Bill Clinton, on a stop driving from the airport to Pristina. (MANDEL NGAN/AFP/Getty Images)

The bias persists today. Last week Washington sanctioned Milorad Dodik, President of Republika Srpska, the ethnic Serb section of tripartite Bosnia, for “obstructing” the U.S.-backed Dayton Accords, which forced ethnic Serbs to remain in Muslim-dominated Bosnia. Dodik responded by calling the U.S. ambassador to Bosnia “a proven enemy.” Certainly Washington rates that title from ethnic Serbs everywhere.

Kosovo became the next Balkan crisis. Intimately tied to Serbian history and culture, the region’s population shifted over the years with an influx of ethnic Albanians, creating a large majority. An insurgency arose in response to Belgrade’s repressive rule. However, U.S. officials originally denounced the guerrillas as "terrorists." But ethnic Albanians were media savvy. In the summer of 1998 I met with a top aide to local opposition leader Ibrahim Rugova, who later became Kosovo’s first president. The former told me that ethnic Albanians needed Western military intervention, and that required getting the conflict onto CNN. Hence the sometimes dubious atrocity claims amid a brutal counter-insurgency campaign that killed civilians as well as combatants.

So the U.S. and NATO entered the war, despite the absence of any security threat to America or Europe. The Milosevic government responded by expelling thousands of ethnic Albanians. After the victorious allies ousted Serb security forces, the triumphant ethnic Albanian Kosovars launched their own campaign of ethnic cleansing, kicking out around a quarter of a million Serbs, Roma, and others. The U.S. and Europeans, though occupying the territory, did little. A few years later another round of ethnic Albanian violence drove many of the remaining ethnic Serbs into camps or to Kosovo’s north, in which a majority of residents were ethnic Serbs. Pristina acquired a dubious reputation, essentially a gangster statelet ruled by war criminals. It was a black hole for organized crime, where Saudi Arabia, in particular, underwrote efforts to radicalize heretofore moderate and secular Muslims.

There are worse places to live and Serbia has its own problems, but Kosovo has not earned the right to hold ethnic Serbs in political bondage. For instance, Freedom House’s 2016 “Freedom in the World” report rated Kosovo as only “partly free,” with middling scores for both political rights and civil liberties. Among other problems, “journalists report frequent harassment and intimidation, and occasional physical attacks.” Crimes against non-ethnic Albanians are rarely prosecuted. The courts suffer from political interference and bribery. Corruption facilitates human trafficking and more.

Human Rights Watch said “human rights protections progressed slowly” last year, with “serious abuses” remaining. For instance, there were “threats and attacks against journalists.” The U.S. State Department put together a 36-page human rights report. Among the problems: “Reported police mistreatment of detainees; substandard physical conditions in prisons; drug abuse, corruption, and favoritism in prisons; lengthy pretrial detention and judicial inefficiency resulting in mistrials.” There also were restrictions on religious liberty, intimidation of the media, and attacks on displaced people returning to their homes. A European Commission report last year found many of the same problems: “slow and inefficient” courts, “insufficient accountability of judicial officials,” and extensive corruption.

Written by Mika

6. marta 2017. at 10:23

Objavljeno u Uncategorized