Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

Archive for decembar 2013

(Ne)podobne žrtve

leave a comment »


(Ne)podobne žrtve

Objavljeno u: Komentar nedelje

22 Decembar, 2013 Nedjelja u 11:50

NEMA ideologije, politike, programa, čija bi važnost opravdala pucanje u telo deteta, žene, starca. Tako nešto u konačnoj izvedbi uvek doživi poraz. Vojska koja ubija decu može da dobije rat, ali uvek, bez izuzetka, izgubi mir. Pre ili kasnije.

U ovdašnjim ratovima devedesetih ponovljene su neke od najstrašnijih scena iz velikog ubijanja u Drugom svetskom ratu. U ovom slučaju reč je o Kosovu. Među onima koji su na tom prostoru počinili zločine bilo je i Srba. I tu nema opravdanja. Onaj ko, sa srpskom trobojkom na kapi, može da povuče obarač i saspe deset metaka u telo žene ili deteta nema ništa sa Milošem, Stepom, Putnikom, Mišićem… On je njihova negacija, on je sramota Srbije i Srba. Srbija se takvih odrekla u tužilaštvima i sudovima, u javnosti i u medijima. Jesu li drugi na ovaj način „sahranili“ svoje zločince?

Beograd je, pre neko veče, otvorio jednu od svojih kulturnih institucija – Kulturni centar Beograda – i tu, u srcu grada, instalirao repliku dnevne sobe albanske porodice Bogujevci, sa Kosova i Metohije, stradale od strane srpske paravojne grupe „Škorpioni“, marta 1999. godine. Jeziv zločin. Preživelo je troje mališana. Danas su to odrasli ljudi, državljani Velike Britanije. Njih troje su autori izložbe; zatražili su i dobili mogućnost da Srbima, u njihovom glavnom gradu, predstave porodičnu tragediju. Za taj zločin srpska država osudila je izvršioce. Eno ih u zatvoru i na poternicama. Izložbu je otvorio Ivica Dačić. Snažna poruka prisustvom, veliki prostor za tumačenje. Veći deo srpske javnosti drži da je ova izložba, uz sve poštovanje za mrtve, ipak provokacija, ukazivanje na Srbe kao jedine zločince. Izložba je, ponoviću, postavljena u Kulturnom centru Beograda. Na stranu pitanje šta ovakva postavka ima sa kulturom.

Mašinski inženjer Dragan Cerović bio je, do bombardovanja Srbije od strane NATO, u sistemu Elektroprivrede Srbije, sa radnim mestom na Kosovu. Svestan da Srbi zaboravljaju brže nego što pamte, 2001. godine, zajedno sa Draganom Pešićem, najpre je napravio publikaciju, a onda i izložbu fotografija sa temom stradanja radnika elektroprivrednih preduzeća na Kosovu i Metohiji. Ubijeno ih je 50, kidnapovano 27, u ogromnoj većini Srba, ali i Albanaca i Muslimana koji su Srbiju doživljavali kao svoju državu.

Dragan je izložbu, možda nećete verovati, najpre ponudio Kulturnom centru Beograda. Odbili su nakon nekoliko minuta razgovora, nisu hteli ni da ga saslušaju.

Ovogodišnji Oktobarski salon otvoren je debatom „Živi logor smrti“, zasnovanom na ideji da se u istu ravan stave nemački koncentracioni logor na Sajmištu, u vreme Drugog svetskog rata, i logor u Omarskoj kod Prijedora, iz rata nastalog raspadom Jugoslavije. Prvi su držali nacisti, drugi Srbi, u prvom je ubijeno (uključujući okolne lokacije) 32.000 Srba i 8.000 Jevreja. Kako se to stratište može dovesti u istu ravan sa Omarskom znaju, izgleda, samo ovi iz Kulturnog centra Beograda. Naime, oni su organizatori i Oktobarskog salona.

Nema svrhe da se pitate da li je u Prištini moguća izložba o zločinima Albanaca nad Srbima. Pravo pitanje je ko Kulturnom centru Beograda daje snagu da žrtve u ratu na Kosovu razvrstava na podobne i nepodobne. I kako se zove takva rabota?

Piše: Ratko Dmitrović za novosti.rs

Advertisements

Written by Mika

22. decembra 2013. at 10:22

Objavljeno u Uncategorized

ЛАВРОВ: КАКО ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЗАТАШКАО АМЕРИЧКУ П РЕВАРУ СА “РАЧКОМ” ….

leave a comment »


ЛАВРОВ: КАКО ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЗАТАШКАО АМЕРИЧКУ ПРЕВАРУ СА “РАЧКОМ” ….

13. децембар 2013. од M.N. Оставите коментар

Сергеј Лавров: Представнике ЕУ сваког пута подсећам на Рачак и бомбардовање Србије

Сергеј Лавров- о непријатној истини (за Запад)…

(Росијскаја газета, Москва, 19.11.2013)

Руски министар спољних послова, Лавров, је дао“Росијској газети“ веома опширан интервју о питањима руске политике, дипломатије, заштите руских дипломатских представништава у свету, итд., а овде следи само један његов одломак.

“… Многи експерти сматрају да смо у Југославији [1999 г.] добили шамар. Али, ето – сада како изгледа, преговори о Сирији су постали прекретница. О чему се, у ствари ради? Да ли је могуће да су западне државе најзад схватиле да је једноставно немогуће решити читав низ питања без Русије?

Лавров: Ту се ради о комбинацији фактора. Не слажем се са онима који сматрају да смо ми на Балкану током југословенске кризе добили некакав шамар. Ми смо се достојанствено понашали. Мада ја с тим нисам имао везе – али онај десант из Источне Славоније на аеродром Слатину је имао отрежњавајуће дејство. Свакако – она одлука да се Југославија бомбардује јесте била шамар међународном праву.

Амерички амбасадор Вилијам Вокер, оперативац ЦИА вишедеценијским искуством у превратима широм света…

На тај начин, ситуација у Рачку је постала нека врста окидача. Ми смо инсистирали на истрази. Истрагу је на себе преузела Европска унија. Они су од групе финских патолога наручили извештај. Извештај је био написан и предат Европској унији, а она га је предала Међународном трибуналу за бившу Југославију.

Ја сам тада радио у Њујорку, и у Савету безбедности УН тражио да нас са тим извештајем упознају, јер – примена силе без одобрења Савета безбедности се умногоме ослањала на оне догађаје којима је тај извештај и био посвећен. ЕУ нам је одговорила да је тај извештај тада већ постао својина Трибунала. Резултат тога је био да су нам дали само резиме тог извештаја – а из њега не можеш ништа схватити. Ипак, нешто [из извештаја] је процурило у штампу, у којој су се цитирали и делови тог извештаја. Они су буквално говорили да [мртви] уопште нису били цивили, као и да су сви лешеви пронађени у Рачку били [претходно] пресвучени, а да се места рупа на одећи не поклапају са местима рана на телима. Такође, [међу лешевима] није нађен нико ко је био убијен из непосредне близине. Па ипак – све до сада, без обзира на то што ја сваки пут потежем то питање [увида у сам извештај], сам извештај нам не показују.

Хелена Ранта, фински патолог- њен извештај је заташкан, модификован и фалсификован од стране трибунала и западних сила…

Што се тиче преговора о Сирији, сматрам да на њих, ипак, има утицаја огроман замор и негативни став јавног мњења западних земаља после свих догађаја у Југославији, Ираку и Авганистану. Из Ирака се отишло, оставивши га у далеко горем стању него пре инвазије. У Авганистану ће се десити исто. Ма, тамо је само производња наркотика десет до петнаест пута већа него пре доласка [страних] трупа.

И Либија је, такође, оставила утисак на све. Тамо цивилно становништво сада нема никаква права. Држава је де-факто подељена у три провинције у којима се са оружјем у рукама џапају неки `момци-ратници`…”

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

(Стање ствари)

http://facebookreporter.org/2013/12/13/%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%85%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0/

Written by Mika

14. decembra 2013. at 11:31

Objavljeno u Uncategorized

Is Serbia the new Ukraine?

leave a comment »


Is Serbia the new Ukraine?

by

Lana Blagojević

12.12.2013 – 17:10

President Viktor Yanukovich’s decision to suspend preparations for signing an Association Agreement and Deep and Comprehensive Free Trade Agreement with the European Union, for the sake of maintaining relations with Russia, caused a public outrage from Ukrainian pro-European citizens, triggering the largest protest to take place in Ukraine since Orange revolution.

Nearly half of Ukrainians feel that they need to build their future within the European Union framework, no matter how economically fragile it might be. What they see in the European Union is what Yankovich and the Soviet Union have withheld from them: democracy and greater freedom. What Yanukovich sees, on the other hand, is Russian economic power and support, which comes at a certain price.

Yanukovich’s politics and Russian economic power have an impact outside of Ukrainian borders. In the light of recent events in Ukraine and launching of Russian South Stream project in Serbia, there have been speculations in Serbian media that Serbia should consider following the same path.

A week after the protests in Ukraine began, and a few days after the launch of South Stream, Vuk Drašković, a leader of SPO party (the Serbian Renewal Movement), said: “Serbia is in great danger of becoming the new Ukraine”. The politician claims that Serbia is exposed to pressures to give up on European Union and join, both politically and economically, one “other Union”, alluding to Putin’s proposed political and economic union, The Eurasian Union.

Drašković says that the “a rising tide of this propaganda” can be seen through recent events such as the Russian Ambassador’s speech to present advantages of Eurasian Union over the European Union, as well as statements by some Serbian politicians.

Soon after the South Stream project was launched, the Russian Ambassador to Serbia, Alexander Chepurin, said that South Stream will give 10 times more than Serbia will get from any donations in the process of integration. The Ambassador said that Russia does not want to interfere with Serbia’s European Integration process, under the condition that Serbia does not join NATO or anyhow "additionally complicate its ties with the Eurasian Union, which will be created in 2015, and which considers development of relations with Serbia as very important."

To further confirm Drašković’s fears about “a rising tide of propaganda” Dačić said that “Western powers have in fact pushed Serbia closer to Russia," referring to criticism that Serbia incurred due to tightening relations with Russia. The Prime Minister said that partnership with Russia strengthened mostly due to West’s (the EU’s) disinterest in building relations with Serbia, so Serbia had to turn to Russia.

While Dačić has never explicitly expressed preference of Eurasia over Europe, Nenad Popović, Vice-President of the National Assembly of the Republic of Serbia and President of the Economic Council of the DSS (Democratic Party of Serbia) clearly stated that he does not see a point anymore in joining the EU, and that the Eurasian Union offers better opportunity for Serbia: “The EU is in a major economic decline and this trend will continue. On the other hand, we have paved the way for future cooperation with the countries of the Eurasian Union, where our country, thanks to the duty-free agreement, has the ability to export more than 95 percent of domestic products duty free.”

Of course, Popović’s view should be taken with reserve, especially since the President of the Economic Council of the DSS assesses only the economic factors of these relations, while not taking others in consideration. Also, although Dačić’s statement could be interpreted as “pro-Russian”, the Prime Minister said “I don’t doubt that our path is to the EU”. Dačić pointed that the Eurasian Union is not an option for Serbia because Serbia does not belong there geographically, but will continue maintaining close partnership with Russia throughout the process of European integration.

Beyond the parallels brought up recently between Ukraine and Serbia where Russia plays the main role, another important parallel between the countries could be drawn: the transitional history parallel: they are both communistic countries that came to existence after a federal break up, although communism in Serbia was much more liberal.

They both worked on achieving democracy, and one of the turning points happened in 2000, when both countries changed Milosević and Kuchma, the presidents that were involved in numerous corruption scandals and restricting freedom of expression, especially media.

Thus, both countries need to break up with the communist ties from the past and ensure at least different, if not better future. In that case, The Eurasian Union, often considered as a nostalgic recreation of the Soviet Union, is not the answer.

http://www.neurope.eu/article/serbia-new-ukraine

Written by Mika

12. decembra 2013. at 16:25

Objavljeno u Uncategorized

Емил Влајки званичницима „запада“: Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе , демонизирао их…

leave a comment »


Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их…

08.12.2013. – Потпредседник Републике Српске

На Првој научно-стручној конференцији која је одржана у Градишци у организацији Европског дефендологија центра Бања Лука, Центра за стратешка истраживања националне безбедности Београд и Удружења приватних послодаваца Републике Српске Бања Лука, је одржан округли сто на тему "Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедност и економију".

Циљ ове и будућих конференција је унапређење веза Републике Српске и Србије у свим областима као и изналажење конкретних модела унапређења односа у свим областима. На конференцији је учествовао и потпредседник Републике Српске, Емил Влајки који је изнео свој став и запажања, као и 25 еминентних стручњака из научне, безбедносне, економске и привредне области, а као што су: Стефан Каргановић, Раде Биочанин, Предраг Дашић, Слободан Наградић, Даниел А. Романо, Џевад Галијашевић, Слободан Нешковић, Петар Кунић, Младен Бодирожа, Марко Тодоровић, Винко Перић, Милутин Ђуричић, Драган Колев и многи други. На отварању конференције потпредседник је у уводном излагању упознао присутне са геополитичком ситуацијом у односу Републике Српске, Србије и Русије са освртом на ЕУ и НАТО.

Уводно излагање потпредседника Републике Српске Емила Влајкија:

– Увек сам се бавио политичком економијом и не могу никада запоставити ни политички ни економски моменат, а ја сам по свом основном образовању завршио параелно факултет политичких наука и економскми факултет, али касније сам се усмерио на политичке науке које сам магистрирао и докторирао и сада сам на функцији потпредседника Републике Српске. Милсим да је у овом часу политички моменат најбитнији за разумевање онога што ће се дешавати и што ће можда омогућити да овај и слични скупови успију, као што ће можда и онемогућити да се овакви скупови више никад не одрже. Ово је врло тешко време и могло би се рећи да се у овом часу води борба на живот и смрт. Води се борба у том смислу, иако постоје, мада више на папиру него у стварности, специјалне паралелне везе између Републике Српске и Србије. Може се врло лако десити да се те везе прекину и да Срби са једне и друге стране Дрине крену у супротним смеровима, да не кажемо непријатељским смеровима једни према другима. То је једна реална опасност која се у овом часу догађа и која нажалост има више шансе да успе него да се српско пријатељство са једне и друге стране Дрине, између осталог пословни, политички и сваки други односи успију и да буду оно што би било природно, а то значи једно спајање или стапање свега онога што јесте дио српског народа са једне и друге стране Дрине.

Дакле ствар стоји овако. Ви сте сви свесни да су главни и други медији у овом часу, а и неки електронски медији почели медијску кампању за улазак у НАТО. Ја то не причам због тога што сам ја против НАТО-а посебно, мада јесам. Иначе ја сам живио у НАТО земљама преко двадесет година, према томе мени то не смета, отприлике нисам се превише осећао угроженим са оне друге стране. Додуше задњих десет година било је једно међувреме где практично ова друга страна није представљана никакву опасност.

Али сада од како је на челу Руске Федерације дошао онај ко је требало да дође, односно председник Путин, који је донио достојанство у односу на оно што је било за време Јељцина или Горбачова. Сада се ствари веома компликују. Оне се компликују због тога што се у овом часу води права битка и на подручју Србије и на подручју Републике Српске за улазак у НАТО. Није ствар у томе што неко хоће да уђе, већ што се води пропаганда да се уђе у НАТО, посебно у Републици Српској.

Нажалост свеучилишни професори који су на Факултету политичких наука врше отворену пропаганду у корист НАТО-а, а исто тако и медији у Републици Српској који пишу читаве серије чланака о предности уласка у НАТО. Као што знате, они то јавно објављују, а то су "Глас Српске" и "Независне новине" и неки електронски медији који то мало прикривеније раде.

У чему је проблем да се уђе или не уђе у НАТО? Проблем је у томе што Срби сада имају избор. Република Српска нажалост није држава, али има доста карактеристика државе, више него неке друге на свету. И Република Српска и Република Србија су у тешкој економској ситуацији. Та тешка економска ситуација се не може решити некаквим хапшењима која се сада у Србији спроводе и које се демагошки прави као нешто јако посебно, него се може решити помоћу финансијске помоћи. Та финансијска помоћ не долази са запада. Ја сам недавно разговарао са неким званичницима "запада" и они су ме питали зашто ми не волимо НАТО и "запад". Ја сам рекао шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо? Али сам рекао и следећу ствар. Убаците у Републику Српску рецимо две милијарде евра и ја ћу постати први натовац на подручју Републике Српске. Они су рекли, знате потпредседниче ми немамо пара имамо кризу, ми то не можемо урадити. Онда сам рекао, па добро шта хоћете? Не дајете никакву помоћ. Унутар БиХ од пристигле помоћи у протеклих двадесет година, свега 17% је било за Републику Српску. Дакле, чак сте се маћехински у том економском смислу односили према Републици Српској. Због чега хоћете да Република Српска пристане на НАТО? То је то што је тај НАТО, или запад, урадио за Србе било са једне, било са друге стране Дрине. А треба да се уђе у ту неку ЕУ која више ни сама себе не може да издржава.

Са друге стране, они који истински пружају финансијску помоћ у овом часу, колико год да је она минорна, то је капитал који улази у Републику Српску од стране Русије и са друге стране помоћ у облику Јужног тока и неких кредита који ће вредити милијарде евра. Али у чему је проблем. Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу. Нема никаквих проблема да ви уђете у ЕУ, у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено, него је проблем у томе што ако ви уђете у НАТО ми прекидамо сваку помоћ. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја, а ако Србија опет остане неутрална као што пише у Уставу, а БиХ уђе у НАТО, односно надвлада један глас бошњачке опције која је, мислим пронатовска, као и хрватска опција у Федерацији БиХ јер су њихова браћа Хрвати са друге стране већ у НАТО-у. Практично неће бити више никакве везе између Републике Српске и Републике Србије. То је оно што хоћу да кажем и то је тај неки рефернцијални оквир унутар којег се овај скуп или слични скупови одржавају.

Према томе имамо избор. Или ћемо ићи према једној фикцији за коју чак западни економисти кажу, ако БиХ икад уђе у ЕУ, то ће бити за 20-25 година, што би се практично рекло, то је шега од перспективе. Са друге стране, неће никад ући зато што не улази ни Турска. Турска не улази због тога што ЕУ није луда да преко Турске дође ко зна колико десетина, стотина хиљада људи који припадају једној другој цивилизацији и које ЕУ практично не жели. Према томе она практично из истих разлога не жели ни БиХ те је очито јасно да и по недавно спроведеном попису у овом часу Бошњаци надмашују и Србе и Хрвате заједно.

Дакле имамо избор. Или да се они који имају свест о ономе што ја говорим, да идемо према тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржиште, а то је ова источна страна, или да се бавимо неким фикцијама према западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за одлазак према ЕУ која ће "добро" живети, а ови сви ће цркавати и бити и под влашћу једне друге цивилизације, која није наша цивилизација. Ово би био један референцијални оквир.

Вања Савићевић,

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=51298&Sta-hocete-Zbog-cega-hocete-da-vas-volimo-NATO-je-bombardovao-Srbe%2C-demonizirao-ih…#.UqSOsuI6xK1

Written by Mika

8. decembra 2013. at 10:33

Objavljeno u Uncategorized