Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

SAVO ŠTRBAC: SRBI I „OLUJA”

leave a comment »


SAVO ŠTRBAC: SRBI I „OLUJA”

četvrtak, 01 avgust 2013 08:43

O jednoj sednici skupštinskog odbora za dijasporu i još ponečemu

Najvrelijeg dana ove godine, u zdanju Skupštine Srbije održana je sednica Odbora za dijasporu i Srbe iz regiona. Na dnevnom redu: „Aktuelni položaj Srba u Republici Hrvatskoj i ostvarivanje njihovih manjinskih prava u skladu sa standardima Evropske unije”. Pristigli skoro svi pozvani Srbi iz Hrvatske: Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća, Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma, Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS-a, Jovan Ajduković, predsednik Naše stranke… Sednici odbora odazvali smo se i Milojko Budimir, sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, i ja, ispred „Veritasa”.

Predsednik odbora Aleksandar Čotrić, kao pravi domaćin, prvo je dao reč gostima iz Hrvatske: Pupovcu, Džakuli, Ajdukoviću… koji su izneli dosta različitih ali i netačnih podataka o procesuiranim Srbima pred hrvatskim pravosuđem. Pošto se tom temom mi u „Veritasu” bavimo poslednjih dvadesetak godina, malo sam bučnije reagovao na iznošenje netačnih podataka, što je Budimir, koji je sedeo pored mene, shvatio da se i ja želim uključiti u diskusiju, pa je predsedavajućem, na ceduljici, prijavio mene, ali i sebe, uz put mi objašnjavajući da će nam, na osnovu njegovih iskustava, reč dati na kraju, pod uslovom da bude vremena.

Govorili su gosti iz Hrvatske, neki i po dva puta, onda su na red došli članovi odbora, koji su takođe pominjali veoma različite podatke o procesuiranima. Posle njih na red su došli predstavnici ministarstava pravde i spoljnih poslova, pa direktorka vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, komesar za izbeglice i migracije i na kraju predstavnici tužilaštva za ratne zločine.

Vreme je već odmaklo, pa je predsedavajući sugerisao da se diskusija privodi kraju. Nakon toga sam i ja dobio reč. Uglavnom sam iznosio službene hrvatske podatke o procesuiranim osobama za ratne zločine i rezultate „Veritasovih” analiza istih, ispravljajući prethodno iznesene netačne navode mnogih govornika.

Sugerisao sam i nekoliko zaključaka u vezi sa procesuiranima, koje sam i do sada javno iznosio. Na kraju sam se osvrnuo i na skorašnje obeležavanje godišnjice „Oluje”, jedne od najvećih tragedija srpskog naroda, sugerišući zaključak da se ubuduće na sednice skupštinskog odbora ne pozivaju oni Srbi koji budu prisustvovali proslavi „Oluje”, pri tom ne imenujući nikoga. Usledila je, na moje iznenađenje, reakcija predsedavajućeg u smislu da nije korektno da se vređamo i da nije ni mesto ni vreme za to.

Pošto se sastanak uskoro završio, ova moja sugestija i reakcija predsedavajućeg među prisutnima je izazvala najviše polemike. Interesantno je da su svi mislili da se moja sugestija odnosila samo na prisutnog Veljka Džakulu, koji je prošle godine, na poziv predsednika Hrvatske Ive Josipovića, prisustvovao proslavi „Oluje” u Kninu, a ove godine je to ponovio i na proslavi godišnjice „Bljeska” u Okučanima, u kojoj akciji je i sam bio zarobljen.

Istina je da mi je gospodin Džakula bio povod za sugestiju, ali ja sam mislio na sve Srbe koji bi ubuduće prisustvovali proslavi „Oluje”. Smatram da je moja sugestija bila opravdana zato što je država Srbija pred Međunarodnim sudom pravde podnela (kontra)tužbu za genocid nad Srbima počinjen u toj akciji i što se jedan od tužbenih zahteva odnosi na naredbu Hrvatskoj da sa liste državnih praznika izbaci „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti” i „Dan hrvatskih branitelja” koji se slave 5. avgusta. Ovaj spor je daleko odmakao i već je zakazan glavni pretres za početak proleća iduće godine. Inicijative o eventualnom uzajamnom povlačenju tužbi između Hrvatske i Srbije, barem dok do toga ne dođe, ne menjaju ništa na stvari.

Zar nije apsurdna situacija da bilo ko vodi neku političku, odnosno vladinu ili nevladinu organizaciju sa srpskim predznakom, a prisustvuje proslavama akcije za koju Srbija pred najvećom pravosudnom ustanovom na svetu tvrdi i dokazuje da je genocidna a potom, kao da se ništa nije desilo, bude pozivan na sednice skupštinskog odbora?

Da je odbor usvojio sugerisani zaključak, da li bi predstavljao diskriminišuću, omalovažavajuću, odnosno uvređujuću meru protiv onih koji bi, uprkos takvom zaključku, odlazili, prvi, drugi, svejedno koji put, na proslavu „Oluje”? Po mom mišljenju, ne bi, ili bi onoliko koliko je diskriminišuća bilo koja mera propisana za bilo koje drugo kršenje unapred propisanih (dogovorenih) pravila ponašanja. Uveren sam da neka sankcija za ovakav vid ponašanja („mimo interesa svog naroda”) mora postojati. I ovaj skupštinski odbor, po mom shvatanju, ima pravo (i obavezu), da kroz svoje zaključke uvede malo reda među Srbe u dijaspori i regionu, kao što mu i sam naziv sugeriše.

Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”

Izvor Politika, 01. 08. 2013.

Advertisements

Written by Mika

1. avgusta 2013. u 11:46

Objavljeno u Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: