Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

Unija obogaćena  “Hrvatima“ , Boškovićem i Nikolom Teslom

leave a comment »


Unija obogaćena  “Hrvatima“ , Boškovićem i Nikolom Teslom

Objavljeno u: Komentar nedelje

05.07.2013 u 9:07

Bez velikog trijumfalizma Hrvatska je svečano pristupila Evropskoj uniji i na toj svečanosti obavestila Evropu da u njenu naučnu baštinu unosi nekoliko svojih nacionalnih velikana koji, poznato je odranije, sa Hrvatskom nikada nikakve veze nisu imali

Videlo se to i na slučajevima Bugarske i Rumunije, ali nismo obraćali pažnju, nije nas dodirivalo Bog zna kako, ali ulazak Hrvatske u red punopravnih članova Evropske unije prineo je još jedan dokaz da u međunarodnom poretku prošlost ne znači apsolutno ništa. Kod velikih sila, moćnih imperija, možda. Kod malih naroda, i to u odnosu na one velike, vladajuće, možeš mačku o rep da okačiš. Postoji, traje i uvažava se samo jedno – interes. Da, i Nemačka unutar tih interesa, kao zemlja koja svoje saveznike ne ostavlja na cedilu; kakvi god da su, u kakvim god prilikama da ih je stekla. To posebno važi za Hrvatsku.

SVE JOJ JE OPROŠTENO Država koju su, ovo ne bi smelo da se zaboravi, stvorili Franjo Tuđman, Hans Ditrih Genšer i Helmut Kol, primljena je pre neki dan u „porodicu naroda“. Sve joj je oprošteno; nasilno razbijanje Jugoslavije, diskriminirajući, gotovo rasni zakoni i odredbe, ratni zločini, proterivanje više od 400 hiljada Srba, otimanje njihove imovine, sve; Hrvatska je u Evropsku uniju primljena kao da se radi o staroj, evropskoj državi, slavne prošlosti koja je, eto, imala nekih nesuglasica sa susedima i na kraju, ispunivši sve što se od nje tražilo, vraćena u krilo majke Evrope.
Hrvatska je godinama prolazila kroz proces za kojim Srbija toliko čezne, proces pristupnih pregovora i samo zahvaljujući Nemačkoj ovaj ulazak (izuzimajući spomenute Bugarsku i Rumuniju) odobren je uprkos neoborivoj činjenici da nisu ispunjene obaveze iz nekoliko poglavlja koja se bave pravima manjina, opštim ljudskim pravima, poštovanjem neotuđivog prava na svojinu. Ali, bože moj, sva ta prava kršena su i još se krše na štetu Srba što se u međunarodnoj zajednici ne računa; postupci prema Srbima i postupci prema drugim narodima nemaju isti tretman. Činiti štetu Srbima, zločine nad Srbima, ne smatra se u međunarodnom pravu ni greškom, a kamoli povredom tog prava. Eno vam Haškog tribunala kao krunskog dokaza.
Punu godinu, do pre neki dan, Hrvatska je, počev od predsednika Josipovića, pa sve do onog haespeovog ustaškog telala Danijela Srba, pozivala predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da se dozove pameti, javno odrekne prošlosti, titule četničkog vojvode, mnogih izjava, inače nikada neće moći da sedne za isti sto sa hrvatskim zvaničnicima. A onda je neko važan – nije teško pogoditi ko – došapnuo Josipoviću i Milanoviću kako bi bilo lepo da na svečanost povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju pozovu najviše srpske zvaničnike, na čelu sa Nikolićem. Naravno, učinićemo to, rekli su Ivo i Zoran, i tako su Nikolić i Dačić sleteli na zagrebački aerodrom „Pleso“.
Primljeni su, razume se, na najvišem nivou, slikali se sa nasmejanim domaćinima, imali tretman ravan evropskim zvaničnicima.

HRVATSKI ZNANSTVENIK? Otkud to i zašto? Nije teško pretpostaviti, posebno čitaocima „Pečata“, pa da ne trošimo ni prostor, ni vreme. Za srpsko hrvatske odnose mnogima je važnije to što je, nekoliko minuta pred ponoć, od nedelje na ponedeljak, u kratkom obraćanju okupljenima nekoliko hrvatskih umetnika i naučnika, jedan od njih, nabrajajući šta je Hrvatska dala Evropi, spomenuo Ruđera Boškovića i Nikolu Teslu. Isto to rekao je i Zoran Milanović. Istina, Bošković i Tesla nisu bili predstavljeni kao Hrvati ali…kontekst je bio takav da su neupućeni mogli da zaključe upravo to. Pisano je na ovom mestu nekoliko puta, ali ponavljati se mora, Srbi lako zaboravljaju, pa u razgovoru sa neistomišljenicima često pognu glavu i ćute, ne znajući da kontriraju, iznesu argumente koji će ućutati drugu stranu. Dakle, Ruđer Bošković nikada nije imao veze sa nečim što se zove Hrvatska. Rođen je u Dubrovniku, 1711. godine, u braku Srbina i Italijanke, nije zabeleženo da je ikada putovao, a kamoli živeo po predelima austrijskog carstva gde se nalazila regija pod imenom Hrvatska. Teško je reći, ali nije daleko od istine, da Ruđer Bošković verovatno nikada nije ni čuo za nešto što se zove Hrvatska. Da li je bio Srbin? Po ocu Nikoli, iz Orahova Dola, kod Trebinja, svakako jeste, ali Ruđerov mozak je toliko bio posut božanskim blagodetima da je njemu bila mala i kugla zemaljska, kamoli nacionalno određivanje. Njegovo telo bilo je na zemlji, a um putovao vasionom. Živeo je u Italiji, majčinoj domovini, ali ga ni to pripadanje nije interesovalo.
Bošković je, tvrde upućeni, prvi postavio teoriju relativiteta koju je mnogo godina kasnije Anštajn samo razradio i predstavio svetu kao svoju. Njegovo poznavanje astronomije, matematike, fizike… u velikoj meri je odredilo tokove nauke u Evropi. Sve to Hrvatska danas pripisuje sebi, predstavljajući Boškovića kao „hrvatskog znanstvenika“.
VELIKA „HRVATSKA“ IMENA Isto je to kao kada bi Srbija danas aktuelnog Konstantina Velikog svetu predstavila kao srpskog imperatora, prosvetitelja, vojskovođu, ličnost koja je čovečanstvu podarila hrišćanstvo.
Nikola Tesla jeste čuo za Hrvatsku, ali nikada nije živeo u Hrvatskoj. Za njegovog života Hrvatska nije bila država već prostor u sastavu austrijskog carstva, kasnije regija u Austro-Ugarskoj monarhiji. Koliko ga kao „svog“ poštuje hrvatska država videlo se početkom devedesetih kada su oružane snage Hrvatske upale u selo Smiljan, u Lici, mesto rođenja velikog Tesle, i zapalile njegovu kuću. Tada je bio Srbin, danas je za Hrvatsku Hrvat. Danas Hrvatska Evropi mora da ponudi nešto svoje i otuda ponovno svrstavanje Boškovića i Tesle u krug „hrvatskih znanstvenika“. U toj svečanoj noći, na Trgu bana Jelačića, hrvatski zvaničnici predstavili su gostima iz Evrope još nekoliko interesantnih „Hrvata“. Pošto su prisvojena dva velika imena svetske nauke (Bošković i Tesla) krenulo se na nobelovce, pa je Zoran Milanović, predsednik Vlade Hrvatske, i Ivu Andrića gurnuo među Hrvate, iako se ovaj jasno deklarisao kao Srbin. To je što se tiče srpsko-hrvatskih rabota.
U nabrajanju velikih hrvatskih imena, dostojnih spominjanja u svečanom trenutku, Milanović je naveo i nobelovce, Lavoslava Ružičku i Vladimira Preloga. Ružička je rođen 1887. godine u Vukovaru (tada Austro-Ugarska), nije bio Hrvat već Čeh, i samo istom logikom kojom je prisvojen Bošković može se smatrati hrvatskim naučnikom. Nobelovu nagradu dobio je za naučna dostignuća u oblasti hemije. Školovao se u Nemačkoj i Švajcarskoj i ništa nije imao sa Hrvatskom.
Vladimir Prelog je rođen u Sarajevu, početkom dvadesetog veka, ima delimično i hrvatskih korena, jedan deo života proveo je u Hrvatskoj (koja tada, naravno, nije bila država), ali se nikada nije izjašnjavao kao Hrvat. U materijalu pripremljenom povodom dobijanja „Nobelove nagrade za hemiju“, na mestu određenom za nacionalnu pripadnost, Prelog je napisao „građanin sveta“.
ZABORAVLJENI MILANKOVIĆ Ima u ovoj priči i jedna zanimljivost koja do sada nije bila predmet rasprave. Ni Zoran Milanović u noći velikog evropskog slavlja u Zagrebu, ni hrvatski zvaničnici, naučnici, intelektualci, zadrti hrvatski nacionalisti pre njega nikada nisu Milutina Milankovića svrstali među hrvatske naučnike, daleko bilo među Hrvate. A Milanković je rođen u današnjoj Hrvatskoj; 1879. godine u selu Dalj, nedaleko od Osijeka, pa ako Čeha Ružičku posmrtno mogu da svrstaju u Hrvate, samo zato što je danas Vukovar u sastavu Hrvatske, kako to da se niko u Hrvatskoj, ovoj novoj, samostalnoj, nije odlučio da Milankovića privede grupi „hrvatskih znanstvenika“. Interesantno.
Nikolić i Dačić su prespavali u Zagrebu, ostali na „radnom doručku“ i put pod noge. Nije zabeležena nijedna javna primedba na dolazak „dokazanog četnika Nikolića“ u glavni grad Hrvatske. Naprotiv, Nikolić je imao desetak zahteva iz hrvatskih redakcija za intervjue, a oni novinari koji su uspeli da dođu do njega i razgovaraju bili su suzdržani i neočekivano blagonakloni. Jedina primedba na poziv i ugošćavanje srpskog dvojca u Zagrebu došla je od gorepomenutog Danijela Srba, vođe Hrvatske stranke prava. On smatra da je Hrvatska napravila ozbiljan propust uputivši poziv „četnicima“ da prisustvuju svečanosti na Trgu bana Jelačića.
U Hrvatskoj nema ni tragova euforije među narodnim masama zbog ulaska u Uniju. Svi gledaju šta to može da znači u praktičnim stvarima, pa je ustanovljeno da će neki uvozni proizvodi zaista pojeftiniti, ali i da će mnoge hrvatske firme propasti upravo zbog prodora na hrvatsko tržište robe iz inostranstva, bez carina i ostalih dažbina. Jedna od pogodnosti u vezi je sa telefoniranjem u romingu.
Hoće li se ulaskom Hrvatske u Evropsku unije promeniti nešto u položaju ono malo Srba preostalih u Hrvatskoj? Neće. O njima ionako niko odavno ne vodi brigu. Svedeni su na bezličnu masu osuđenu na nestajanje. Evropska unija je tome dala veliki doprinos i zašto bi sada poništavala rezultate ranijeg činjenja.

http://bigportal.ba/unija-obogacena-%E2%80%8Ahrvatima%E2%80%8A-boskovicem-i-nikolom-teslom/

Advertisements

Written by Mika

5. jula 2013. u 10:39

Objavljeno u Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: