Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

Archive for april 2013

Hanes Hofbauer: Ne kupujte maglu od Evrope

leave a comment »


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:431580-Hanes-Hofbauer-Ne-kupujte-maglu-od-Evrope

Hanes Hofbauer: Ne kupujte maglu od Evrope

D. RADEKA ĐORĐEVIĆ | 27. april 2013. 20:55 | Komentara: 10

Ekonomski istoričar Hanes Hofbauer o novom poretku u Evropi, slici o Srbiji: Smešno je da je NATO, koji je bio loš za Srbiju, sada dobar kao garant za Sever Kosova

STRATEGIJA koja važi ne samo na Balkanu, već u celoj istočnoj Evropi i koja podrazumeva ekspanziju zapadnih kompanija, preuzimanje najvažnijih delova privrede, deindustrijalizaciju, kroji novi poredak evropskog kontinenta od 1991. godine, a na primeru bivše Jugoslavije on ima posebno jasan neokolonijalni karakter. Parola “zavadi pa vladaj” teško da može imati podrobnije rezultate. U službi novih geopolitičkih i ekonomskih interesa javljaju se i “zakoni o sećanju” kao pokušaj sprečavanja svake sumnje u zvanično mišljenje o pojedinim događajima.

Razgrćući maglu tranzicije koja se nadvila nad Evropom, Hanes Hofbauer, ekonomski istoričar i publicista iz Beča, koji već više od dve decenije obilazi zemlje Istočne Evrope, nailazi na ovakve konture novog poretka Starog kontinenta. On ih iscrtava u knjizi “Naručena istina – kupljena pravda”, promovisanoj protekle nedelje u Beogradu, u izdanju beogradskog izdavača “Jasen”.

PRIVATIZACIJA I GEOPOLITIKA PRI prodaji određenih preduzeća koja su bitna za nacionalne privrede, na primer, postrojenja “Škode” u Češkoj ili metalurški kombinati u Rumuniji, uvek je prisutan geopolitički momenat kao ključan za budućnost kadgod je bilo reči o tome ko će imati na raspolaganju najjači deo industrije određene zemlje, a ko će ostati kratkih rukava – kaže Hofbauer. – U Češkoj, na primer, bitka oko “Škode” između predstavnika Nemačke, koja je stajala iza Vaclava Klausa, i predstavnika Francuske, koja je stajala iza Vaclava Havela, rešena je tako što je automobilsku industriju zemlje preuzela Nemačka. Ko dobije ključni deo industrijskog pejzaža, određuje sudbinu privatizacije još pre pristupanja zemlje EU.

* Nalazite da živimo u vremenu sve češćih sudskih progona zbog “pogrešnog” mišljenja. Koliko je u takvim okolnostima važna uloga istoričara?

– Savest istoričara je važna za svaku diskusiju. Morate da znate odakle dolazite, kuda idete i koje su vaše mogućnosti. Sada, međutim, nastaju “zakoni sećanja” koji vas ograničavaju u diskusiji o različitim problemima, pa tako, na primer, genocid u Srebrenici postaje tabu. Imate međunarodni sud koji je nešto definisao kao genocid i to je poslednji autoritet. To, po meni i po mnogim istoričarima, nije prihvatljivo, jer o nečemu što se desilo treba da postoji otvorena naučna diskusija, a ne da se istorijski događaji definišu i osiguravaju na pravnoj osnovi. Primera ima još. Svako zanemarivanje genocida nad Jermenima 1915. godine u pojedinim zemljama sadrži pretnju zatvorskom kaznom, dok je u Turskoj na snazi nešto sasvim suprotno. Ukoliko države počnu da se nadmeću na ovom kulturnom nivou, onda više neće biti razmene mišljenja.

* Podnaslov vaše knjige je “Kolonijalizam Evropske unije”, imaju li zemlje koje vidite kao “žrtve” način da se tome odupru?

– Teoretski bih rekao – da, ali, praktično, u okolnostima kada svi politički lideri u prvi plan ističu nacionalne ideje, koje ne podrazumevaju mržnju prema susedima, ali ni dobre međusobne odnose, spoljne sile EU i NATO imaju laku igru. NATO je sada dobar za Srbiju jer može da bude garant za Sever Kosova, što deluje smešno, jer je NATO bio jako loš po Srbiju. Na drugoj strani i Albanci smatraju da je NATO dobar za njih. NATO je postigao poziciju u kojoj su obe strane od njega zavisne i mislim da to po obe strane nije dobro. Alternativa bi, dakle, bile regionalne integracije, ali, u praksi ne vidim da postoje političke snage koje bi ih iznele.

* Da li je osećaj superiornosti Zapada nad Balkanom i narodima na njemu, koji primeđujete kroz istoriju, nametnut ili izvoran? Koliko ljudi sa ovih prostora u njega veruje?

– Po mom iskustvu, u poslednjih deset godina Srbi su bili poslednji koji su “kupovali tu priču”. Odbijali su da na to pristanu. Sada izgleda kao da je uzimaju zdravo za gotovo, iako su u veoma dugom periodu bili skeptični. Ali ne treba zaboraviti da je ovde Zapad “odsekao” narod od njegovih lidera. Dve glavne političke figure, Milošević i Šešelj, izbačeni su sa scene, stavljeni na mesto na kom je prvi posle nekog vremena umro, a da niko ne zna kako, dok je drugi još tamo, a da niko ne zna zašto. Zamislite da se u bilo kojoj drugoj zemlji za lidere dveju glavnih partija kaže da su loši momci, đavoli i slično. To ne bi moglo a da ne izazove jake reakcije.

* Nemački parlamentarci su nedavno došli u Beograd i pred Srbiju izneli uslov za promenu svesti ljudi, sličnih zahteva bilo je i povodom Haškog tribunala. Da li je ova vrsta uslovljavanja Srbije nova ili obrazac koji se ponavlja kroz epohe?

– Ne mislim da je ideološki uvek bilo tako, ali gledajući ekonomsku pozadinu jeste. Nemačka i EU su se rasturanjem Jugoslavije i uzimanjem bogatijih delova – Slovenije i Hrvatske, pod okrilje EU, oslobodili siromašnog ostatka. Sada, ukoliko imaju koncept da integrišu Srbiju, postavljaju teške uslove. Uzmimo i primer Turske, kojoj se godinama nešto obećava ukoliko se promene, ekonomski, politički, odnosno, onako kako se želi u Berlinu i Briselu. I ništa se ne dešava, a prošle su 22 godine. Sada to počinje da se događa i sa Srbijom. Rekao bih da za srpsku politiku ulazak u EU, kakva je ona sada, u kritičnom stanju, nije svrsishodan.

* Prema mnogim predviđanjima, do tog ulaska neće ni doći još za desetak godina. U kakvom stanju ćemo tada zateći EU?

– To niko ne zna! Možda će i da se raspadne.

* Šta bi onda bilo rešenje za ovaj region, ako EU nije svrsishodna?

– Bliže veze sa komšijskim zemljama, alternativni investitori koje ionako imate – iz Kine, Rusije, Indije… Kineske kompanije već grade novi most. Ulaze ruski krediti, čak i u Mađarsku, jer su uslovi koje diktira EU zaista preteški. Ne bih rekao da za vas Rusija ima atraktivniju ponudu od EU, ali šta to EU nudi Srbiji? Nisam političar, a da jesam, sačekao bih neko vreme da vidim ishod krize u EU.

KAKO SE
POSTAJE LOŠ
U ZEMLJAMA koje nisu imale razloga da pristanu na novu hegemoniju, neokolonijalizam je nailazio na prepreke – kaže Hofbauer. – U Rumuniji, na primer, u prvoj polovini devedesetih nije bilo razloga da se kaže “da” svim uslovima sa Zapada jer nije bilo dugova. U Jugoslaviji je Milošević 1990-1991. naštampao novac da bi se isplatile plate državnim službenicima. Čim je to uradio, Džefri Saks, guru MMF, koji je radio na šok terapiji sa Antom Markovićem, otišao je iz Beograda u Ljubljanu, a Srbija tim udarcem u lice MMF postaje loš igrač.

* Da li EU od Srbije zahteva više nego što se tražilo od drugih zemalja, kako se to nekada čini?

– Ne bih to tako izričito rekao. To je uvek isto. Pogledajte Hrvatsku. Tražilo se zatvaranje sedam brodogradilišta, samo jednom u Puli je dozvoljeno da preživi, kako brodogradilišta u EU ne bi imala konkurenciju. A za Hrvatsku su brodogradilišta bila srce njene industrije. Pogledajte bankarski sektor u svim zemljama. Više nema lokalnih banaka, koje su veoma važne za regulaciju malih biznisa, pozajmica… Sve je pod kontrolom nemačkih, austrijskih, italijanskih banaka. To je uslov za sve i nije ništa stroži za Srbiju.

* Prema gledištu srpskog premijera, u EU treba ući, a ukoliko nam se tamo ne svidi, lako ćemo napolje. Da li je izlazak iz Unije jednostavan?

– Nema načina da se izađe iz EU! Osim ako vas odande ne izbace. Da bi se videlo kako je unutar EU, dovoljno je da pogledate šta se desilo u Bugarskoj. Ne morate zbog toga da se učlanjujete.

* Hoće li, uprkos svemu, Srbija biti deo EU?

– Ne u narednih 10 do 15 godina, ali ne zbog Srbije, već zbog EU. Pariz i Berlin su ti koji daju okvir za proces integracije Srbije. A glavne figure u EU nisu raspoložene za širenje Unije u ovom momentu i to manje-više nema veze konkretno sa Srbijom.

* Da li se slika o Srbima kao lošim momcima u Austriji i Nemačkoj promenila od Miloševićevog perioda naovamo?

– Nisam primetio da se fundamentalno promenila, mada nema medijske kampanje. Ali, rekao bih da to nema veze sa devedestim godinama prošlog veka, već sa dugom istorijskom tradicijom još od Prvog svetskog rata i od Berlinskog kongresa na kome je Austriji dozvoljeno da anektira Bosnu i svega onog što je došlo posle. Osim toga tu je pitanje različitih crkava.

ODLIV NOVCA SA PERIFERIJE

EKONOMSKO lice novog kolonijalizma Hofbauer ilustruje konstantnim odlivom kapitala iz periferije EU u centre velikih koncerna. Vraćanje dobiti ostvarene na osnovu investiranog kapitala iz godine u godinu znatno premašuje nove investicije,pokazuje on, pa je tako u 2010. godini, prema statističkim podacima Bečkog instituta za međunarodno-ekonomsko poređenje, slika izgledala: 10,5 milijardi evra odliveno je kao dobit na osnovu uloženog kapitala iz Češke (pri tom su nove investicije iznosile samo 5 milijardi), 12 milijardi evra odlilo se iz Poljske (uz 7 milijardi novih investicija) i 6 milijardi evra iz Mađarske (uz nove investiicje u iznosu od 1,5 milijardi).

KONTROLISANA SEĆANJA

UMESTO slobodne razmene mišljenja o razlozima i uzrocima jugoslovenske tragedije i o interesima koji su stajali iza svega toga, istina je sudski naručena, a svako mišljenje koje izvođačima nije prijatno se kažnjava – navodi Hofbauer u svojoj knjizi.

– Na taj način se zatvara luk od vojne intervencije NATO preko Tribunala, koji je uveden na inicijativu UN i plaćen zapadnim novcem, do kontrolisanog sećanja i tumačenja događaja na osnovu sudskih odluka, pretnji i kažnjavanja u slučaju otvorenog suprotstavljanja kupljenoj pravdi – kaže Hofbauer. – “Naručena istina” u slučaju Jugoslavije u međuvremenu postaje model, pa se na optuženičku klupu izvode i drugi šefovi država protiv kojih su Vašington i Brisel direktno ili indirektno vodili rat. Ironija cele priče je u tome što SAD kao zemlja pokretač svih sudskih procesa, uopšte ne priznaje Međunarodni krivični sud

Written by Mika

28. aprila 2013. at 10:51

Objavljeno u Uncategorized

Oštra debata u Kongresu SAD: Sever ostaviti Srbiji!

leave a comment »


Oštra debata u Kongresu SAD: Sever ostaviti Srbiji!

VAŠINGTON – Komitet za spoljne poslove Kongresa SAD održao je debatu na kojoj su izneta različita viđenja situacije u Srbiji i na Kosovu, pri čemu je predstavnik Stejt departmenta Džonatan Mur morao detaljno da obrazloži stavove američke administracije.

Na dvočasovnoj sednici čiji je naziv bio "Kosovo i Srbija: Put ka miru", predstavljeni su stavovi članova Komiteta, Stejt departmenta, kao i predstavnika proalbanskih nevladinih organizacija, dok je srpske stavove predočio vašingtonski analitičar Obrad Kesić.

Posebno su oštri i temeljni prilikom postavljanja pitanja bili predsedavajući odbora republikanski kongresmen iz Kalifornije Dejna Rorabaker i njegov stranački kolega iz Teksasa Ted Po.

Oni su tražili da im predstavnik Stejt departmenta Džonatan Mur precizno obrazloži sve stavove administracije, kao i buduće poteze koje će ta institucija u vezi pitanja Srbije i Kosova činiti.

Tako je Rorabaker u jednom trenutku zapitao ovog funkcionera Stejt departmenta da mu kaže više o prošlonedeljnom sporazumu iz Brisela, posebno se interesujući za tačku sporazuma po kojoj je Kosovskim bezbednosnim snagama zabranjeno da uđu na sever Kosova.

"KFOR i NATO su tu i mi imamo poverenje u njih", kratko odgovorio je Mur, ne pominjući poimenice kosovske snage.

Rorabaker nije bio zadovoljan tom vrstom odgovora, pa je ponovio pitanje, pitavši "jel to znači da (kosovske bezbednosne snage) nemaju pristup" na šta je predstavnik američke diplomatije ipak odgovorio sa "da, tako je".

Kongresmen iz Kalifornije, koji je prilikom proglašenja kosovske nezavisnosti bio pristalica tog procesa, sada je u svom uvodnom govoru naglasio da je to uradio zbog "prava na samoopredeljenje" koje se pominje i u američkom Ustavu.

On je, međutim, kazao da se sada zalaže i za davanje istog prava kosovskim Srbima sa severa, koji u ogromnom procentu ne žele da žive na nezavisnom Kosovu.

"Zašto terate Srbe sa tih prostora da na silu budu deo nezavisnog Kosova", upitao je Rorabaker predstavnika Stejt departmenta.

Pošto je dobio odgovor u kome je Mur govorio o vladavini prava na Kosovu, Rorabaker ga je prekinuo rečima "vi iz Stejt departmenta često volite da govorite filozofski".

"Vi ovde pričate o nekoj vladavini prava kao rešenju za narode koji su stotinama godina u neprijateljskom odnosu. Zašto ne pustite da se taj problem reši tako što bi Srbi sa severa prišli Srbiji, a Albanci iz Preševske doline Kosovu", rekao je Rorabaker.

Kongresmen iz Teksasa Ted Po, koji je i predsedavajući srpskog kokusa u Kongresu, takođe nije bio blagonaklon prema zvaničniku Stejt departmenta.

On je prvo pohvalio prošlonedeljeni sporazum iz Brisela, ocenivši da je to dobar početak, istovremeno pozvavši evropske lidere da odobre početak pristupnih pregovora Srbije i EU.

Po je ukazao da se na Kosovu krše ljudska prava Srba, kao i da je uništeno više od 150 crkvava i srpskih groblja.

Kada je Mur završio svoje izlaganje u kome je se založio za pomirenje Srbije i Kosova, uz reči da to ne znači podelu ili razmenu teritorije, kongresmen Po ga je upitao kakve podatke ima Stejt department o tome dokle je stigla istraga o "Žutoj kući" i trgovini organima.

Mur je počeo prilično uopšteno da odgovara da američka administracija ozbiljno uzima sve optužbe za ratne zločine, ali ga je kongresmen Po ubrzo prekinuo potpitanjem "odgovorite mi konkretno – dokle se stiglo, jel neko ispitan ili se ta istraga nikada neće završiti".

Mur je tada potvrdio da Stejt department prati istragu i da bi rezultati mogli da se očekuju sledeće godine, dodavši da će za detaljnije informacije morati da vidi u Stejt departmentu i da će obavestiti Kongres o tome.

Suprotne stavove od predsedavajućeg Rorabakera i kongresmena Poa izneo je demokratski kongresmen iz Njujorka Eliot Engel, koji je poznat kao blizak stavovima Kosova, a jedna ulica u Peći je dobila i njegovo ime.

On je rekao da se ne slaže sa menjanjem granica na Kosovu, ocenivši da sporazum iz Brisela predstavlja "jasan signal nade za ljude koji žele mir i prosperitet u EU".

Engel je čestitao kosovskom premijeru Hašimu Tačiju i premijeru Srbije Ivici Dačiću na dogovoru, rekavši da je srpski predsednik vlade pokazao "pragmatizam i viziju".

Kongresmen iz Njujorka se založio i da EU ponudi Kosovu "jasan evropski put", kao i da ga treba uključiti u NATO alijansu.

"Kosovo je prema istraživanjima Galupa država u Evropi čiji su stanovnici najviše proamerički raspoloženi", ocenio je Engel.

Na saslušanju u kongesnom odboru, govorila je i Širli Diogardi iz Albansko-Američke civilne lige, koja je za briselski sporazum rekla da je "brza popravka koja ne donosi pravo rešenje".

Vašingtonski analitičar i srpski aktivista Obrad Kesić takođe se obratio odboru, ponovivši pitanje kongresmena Rorabakera zašto američka vlada odbija podelu Kosova.

Takođe, on je rekao i da je skeptičan prema prošlonedeljenom sporazumu, zapitavši se zašto su svi sem Srba na prostoru bivše Jugoslavije imali pravo na samoopredeljenje.

Saslušanje u Komitetu za spoljne poslove Kongresa bilo je i kao sve sednice tih kongresnih tela, otvoreno za javnost, ali u publici, sem predstavnika kosovske dijaspore nije viđen veći broj aktivista srpske

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/vesti/glas-javnosti-25-04-2013/ostra-debata-u-kongresu-sad-sever-ostaviti-srbiji

Written by Mika

25. aprila 2013. at 15:46

Objavljeno u Uncategorized

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

leave a comment »


http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_srpske_pravoslavne_crkve

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

22. Април 2013 – 10:27

Обраћање држави Србији и српском народу поводом парафирања споразума у
Бриселу

У Бриселу је парафиран текст споразума „о принципима нормализације
односâ“ између „Београда“ и „Приштине“, што је, свакако, еуфемизам
уместо „Србије и Косова", односно између председника Владе Србије и
„председника Владе Косова“, иначе лица са потернице коју је расписала
Србија. Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу
институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о
успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно
од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог
естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком
признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији
независног од постојећег државног устројства Србије. Ствар је отежана
пристанком државног врха Србије на несметани процес „евроинтеграцијâ“
тачијевског Косова (без помена Метохије, која звучи превише православно
и српски, али и без било каквог помињања Србије у том контексту), а нема
никакве сумње у то да ће, после плаћања овако високе цене за фамозни
„датум о почетку преговора“, и то преговора са непознатим бројем нових
услова и са неизвесним исходом, цена за сам евентуални улазак у Европску
унију бити и формално признавање „независног Косова“ од стране Србије и
њена обавеза да не омета добијање столице „Косова“ у Уједињеним нацијама.

Како изгледа, посреди је пре чиста предаја него ли макар каква–таква
продаја наше сопствене вековне и, у духовном и историјском смислу,
најважније територије, темпирана од великих сценариста, иначе наших
проверених пријатеља и савезника, за стоту годишњицу ослобођења
историјске Старе Србије од петвековног робовања Османлијама (1389 –
1912/1913). Нама се чини да би, у односу на овакав споразум, и подела
територије била боље, праведније и одрживије решење. Такође се питамо
шта је наша висока државна делегација тражила у Москви пре неколико дана
ако је већ била спремна да прихвати „максимум могућег“, који је ипак
мањи од „минимума пожељног“ са становишта елементарног државног и
националног интереса Србије.

Имајући у виду све овде речено, а још више неизречено, али
подразумевано, апелујемо на посланике у Народној скупштини Србије и на
Председника Србије да, пред Богом, историјом српског рода и сопственом
савешћу, измере и одмере своју моралну и историјску одговорност приликом
одлучивања о давању или ускраћивању сагласности Србије као државе на
овакав текст споразума.

Истовремено апелујемо на српски народ који је опстао и остао на својим
вековним косовско-метохијским огњиштима и на сав остали српски род, ма
где живео, да, каква год била одлука државног врха Србије, не призна
диктат силе и неправде него да Косово и Метохију сматра, увек и заувек,
својом земљом, не спорећи, ни на који начин, чињеницу да је то и земља
оних Албанаца који у њој вековима живе заједно са Србима.

Црква ће, у сваком случају, остати са својим народом и у својим
светињама на Косову и Метохији. То јој даје право и намеће дужност да
упути овај апел.

АЕМ и Патријарх српски
И Р И Н Е Ј ср.

Written by Mika

22. aprila 2013. at 11:20

Objavljeno u Uncategorized

Vlajki: Prihvatanje briselskog sporazuma – priznanje Kosova

leave a comment »


Vlajki: Prihvatanje briselskog sporazuma – priznanje Kosova

Srna – 21.04.2013 14:59

BANJALUKA – Potpredsjednik Republike Srpske Emil Vlajki ocijenio je da će Srbija i zvanično priznati samoproglašeno Kosovo ako njen državni vrh potpiše "briselski parafirani sporazum", čime će amputirati 15 odsto vlastite teritorije.

"Ako državni vrh Srbije potpiše ‘briselski parafirani sporazum’, onda je Kosmet, sa smiješnom autonomijom svog sjevernog dijela, pod jurisdikcijom ‘Republike Kosovo’, što znači da je ova NATO tvorevina i službeno priznata od Srbije koja je time sebi amputirala 15 odsto teritorije", saopšteno je iz kabineta potpredsjednika Srpske.

Vlajki je ocijenio da je ovo "početak nove faze tragedije srpskog naroda, posebno onog na Kosmetu".

"To što je potpisano da će ‘Republika Kosovo’ poštovati postignuti dogovor o autonomiji kosmetskih Srba može se ‘objesiti mačku o rep’. U relativno kratkom vremenu njene jedinice, potpomognute tamo stacioniranim NATO trupama, preuzeće totalnu vlast na čitavoj teritoriji", smatra Vlajki.

On kao primjere navodi da su prilikom akcije "Oluja" hrvatske snage ignorisale vojnike UN koji su razdvajale Hrvate i Srbe, te da su 2004. NATO snage na Kosmetu zajedno sa Albancima vršile etno-genocidno čišćenje Srba na tom prostoru.

Vlajki je ocijenio sramotnim za čitavu zapadnu civilizaciju da se, u posljednjih 20 godina jedan evropski narod – Srbi, tretira kao nekada Jevreji, bombarduje, demonizuje, ucjenjuje, tjera u koncentracione logore, protjeruje, te ekonomski i teritorijalno uništava.

"Tragedija Srba poprima epske razmjere, pošto će Zapad sa takvom praksom nastaviti i u ovoj deceniji. Preostali Srbi na Kosmetu imaju tragičan izbor, da se odupru i da dobrim dijelom izginu, ili da na vrijeme pobjegnu", smatra Vlajki.

On je dodao da će se "kalvarija ostatka Srbije nastaviti, ako ne iskrsne neki istinski vođa i pokret".

"Primjer Jugoslavije je jasno pokazao da, kada se jedna zemlja počne raspadati, njen raspad se više ne može ničim zaustaviti", navodi se u saopštenju.

Sporazumom, koji su u petak, 19. aprila, u Briselu parafirali Beograd i Priština, uspostavljena je zajednica/asocijacija srpskih većinskih opština na Kosovu, a dvije strane su se obavezale da neće blokirati jedna drugu u evropskim integracijama.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Vlajki-Prihvatanje-briselskog-sporazuma-priznanje-Kosova-189121.html

Written by Mika

21. aprila 2013. at 11:12

Objavljeno u Uncategorized

Osvrt: UN rasprava „Uloga Međunarodnog kaznenog pravosuđa u pro cesu pomirenja“

leave a comment »


Osvrt: UN rasprava "Uloga Međunarodnog kaznenog pravosuđa u procesu pomirenja"

N. Babić

vrijeme objave: Četvrtak – 18. Travanj 2013 | 19:00

(1)

FOTO: dawn.com

Raspravu „Uloga Međunarodnog kaznenog pravosuđa u procesu pomirenja“ koja se prije nekoliko dana održala u sjedištu Ujedinjenih Naroda na East Riveru, a koju je zakazao predsjedavajući Generalne skupštine Vuk Jeremić, mediji su uspjeli prikazati kao ‘tešku zlouporabu funkcije koju obnaša i pokušaj osporavanja odluka ad hoc suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije – ICTY’. Iako bi se za izlaganje srbijanskog predsjednika Tomislava Nikolića moglo reći kako se odista ‘bavio’ isključivo ICTY-em, ostalih trideset predstavnika zemlja članica Ujedinjenih Naroda su raspravu iskoristili kako bi ukazali na brojne nepravde i nedosljednosti u radu Međunarodnog kaznenog suda općenito.

Činjenica da predstavnici zemalja članica Europske Unije i Sjedinjenih Država nisu sudjelovali u raspravi se može objasniti nedostatku volje da slušaju brojne optužbe na njihov račun, a koje su im s govornice uputili predstavnici Irana, Sirije, Bolivije, Venezuele, Kube i svih zemalja koje su u fokusu interesa hegemonističke politike Bruxellesa i Washingtona.

Velika je šteta što su predstavnici Palestine mogli sudjelovati isključivo kao promatrači. Palestina bi kao zemlja koja pred Međunarodnim kaznenim sudom kani tužiti Izrael zasigurno imala što reći o kršenju međunarodnog prava od strane Vijeća sigurnosti kada je u pitanju Izrael.

Jeremić je otvorio raspravu s riječima ‘Kako međunarodni kaznenopravni sustav može doprinijeti pomirenju zemalja koje su međusobno ratovale koje se sada nalaze u procesu tranzicije’ dodavši kako je ovo ‘prva rasprava ove vrste od odluke Ujedinjenih Naroda da se na posebno utemeljenim sudovima pokušaju osuditi brojni zločini koji su se događali u ratnim sukobima diljem svijeta’.

Na listi sudionika rasprave bila su brojna izaslanstva, a iz Europe je na raspravi sudjelovao predstavnik Švicarske, Lihtenštajna, Albanije, Hrvatske, Srbije, BiH, te predstavnik Europske Unije Thomas Mayr Harting. Iz službenog priopćenja 11357 Generalne skupštine UN-a koje je objavljeno 11. travnja 2013., a u kojemu su navedeni najvažniji detalji iz rasprave u kojoj je sudjelovalo 30 govornika iz zemalja diljem svijeta, može se zaključiti kako je većina učesnika rasprave uglavnom zadovoljna radom Međunarodnog kaznenog suda. Međutim, bilo je i onih koji si iznijeli prigovore i ukazali, kao npr. sirijski veleposlanik pri UN-u Koussay Aldahhak, ‘kako sud ne bi smio donositi odluke pod političkim pritiskom i prema dvostrukim mjerilima, a što se njegove zemlje tiče, neprihvatljivo je da se Sirijci ubijaju oružjem i bombama proizvedenim u Švicarskoj, koja je "čuvar" originalnog akta Ženevske konvencije i kao takva ima još veću odgovornost u očima međunarodne zajednice’.

Iranski izaslanik Gholam Hossein Dehqani: "UN dvostrukim mjerilima šalje pogrešnu poruku agresorima"

Stalni predstavnik Irana u UN-u, Gholam Hossein Dehqani, je pozvao da se ubrza pronalaženje načina za kažnjavanje agresora, jer bi se ne taj način dao trajni doprinos miru u svijetu.

Iranski izaslanik pri UN-u Gholam Hossein Dehqani‘Iran smatra kako bi kaznena odgovornost nad agresorima koji su odgovorni za grozna zlodjela u cijelome svijetu doprinijelo miru i sigurnosti na međunarodnoj razini, jer je čin agresije ‘majka svih svjetskih zločina’ i Međunarodni kazneni sud bi mogao dati veliki doprinos ukoliko se založi za ukidanje prakse nekažnjavanja onih koji su do sada bili zaštićeni od progona njegovih istražnih organa’ izjavio je Dehqani.

Iranski izaslanik je naglasio kako kazneni progon ‘međunarodnih zločinaca’ mora biti neutralan i neovisan od političkog utjecaja, te kako se mora izbjegavati primjena dvostrukih standarda.

‘Prva konferencija o reviziji Rimskog statuta o Međunarodnom kaznenom sudu je bila prilika da se razgovara o mogućnosti kažnjavanja počinitelja zločina u slučajevima agresije, ali je ta prilika na insistiranje pojedinih članica Vijeća sigurnosti propuštena. Ipak je konferencija o reviziji Rimskog statuta uspjela definirati zločin agresije i to je značajan napredak, jer upozorava one zemlje koje se koriste silom, ili prijetnjom uporabe sile, kako neće proći nekažnjeno’, rekao je iranski izaslanik pri Un-u.

Na kraju izlaganja se obrušio na institucije Ujedinjenih Naroda jer su, kako je rekao, ‘sustavno prešućivani brojni zločini koje je Sadam Hussein počinio dok je bio saveznik SAD-a i ratovao protiv Irana, da bi UN reagirao tek kada je bilo potrebno naći opravdanje za agresiju na Irak’.

‘Na taj način institucije Ujedinjenih naroda šalju pogrešnu poruku svima onima koji planiraju agresiju na zemlje Bliskog Istoka i jedan energičan i brz odgovor međunarodne zajednice bi bio u stanju spriječiti daljnja stradavanja’, dodao je na kraju iranski izaslanik pri UN-u, Gholam Hossein Dehqani.

Koussay Aldahhak iz Sirije je naglasio kako je primarna zadaća MKS-a uspostavljanje pravde, te kako za zločine moraju odgovarati svi, bez politizacije pojedinih slučajeva, te selektivnog pristupa i dvostrukih mjerila prema državama članicama UN-a.

"Zbog sukoba u Siriji je potrebno izručiti MKS-u sve one koji su poticali na nasilje, te uzrokovali sukobe i razdor. Sirijci svaki dan umiru zbog odluka predsjednika i vlada država koje financiraju, naoružavaju, obučavaju, te omogućuju dolazak stranih plaćenika u našu zemlju. Čak je i vojna oprema prebačena iz Libije do Sirije uz pristanak nekoliko vlada. Neprihvatljivo je da Sirijci trebaju biti ubijeni oružjem i bombama proizvedenima u Švicarskoj, koja je ‘čuvar Ženevske konvencije", izjavio je sirijski predstavnik.

‘Svaka rasprava u UN-u treba biti u skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda. No, prema nekima, ljudi bi trebali prihvatiti vladu koja je izmišljena u inozemstvu. Selektivni tretman prema onome što se događa u Siriji pokazuje dvostruke standarde koji su prevladavali u određenim međunarodnim krugovima koji iskorištavaju patnju sirijskog naroda. Ovdje se radi o opasnom presedanu u međunarodnim odnosima’ dodao je Kussay Al-Dahhak, te naglasio potrebu pokretanja pregovora za zaustavljanje krvoprolića u Siriji, kako bi Sirijci na izborima, svojom voljom i bez uplitanja iz inozemstva odlučili o tome tko će vladati zemljom.

"Nedopustivo je da je netko pošteđen kaznene odgovornosti zbog toga što je državljanin zemlje koja je svjetska sila"

Međunarodno kazneno pravosuđe je od strane pojedinih predstavnika hvaljeno kao "jedno od najvećih pravnih dostignuća prošlog stoljeća, jer je doprinijelo izgradnji mostova prijateljstva između bivših neprijatelja", a bilo je i govornika koji su iskazali svoje neslaganje s radom MKS-a, te koji su naglasili potrebu za ‘iznalaženjem novih mehanizama koji bi štitili nacionalne interese u uspostavljanju pravde i pomirenja među zemljama’.

"Osveta kažnjavanjem u ime pravde ne može biti sredstvo za pomirenje", rekao je predstavnik Kenije, te upozorio na ‘kruto tumačenje pravosuđa u procesu pomirenja’. Pozvao je na pronalaženje načina kažnjavanja koji se neće fokusirati na kažnjavanje pojedinaca, nego koji će dovesti do izgradnju mostova i zajedničkog suživota među narodima.

Predstavnik DR Kongo je naveo kao primjer dobre prakse uspostavu ‘Južnoafričke komisije za istinu i pomirenje’, što se pokazalo kao dobra alternativa i putokaz onima tragaju za drugačijim sustavima.

Kritike na račun ispolitiziranosti u radu MKS-a su stigle s više strana, tako je predstavnik Sudana, Daffa-Alla Ali Elhag Osman, istaknuo ‘kako je nedopustivo da građani nekih zemalja mogu biti isključeni od privođenja pravdi zbog političke težine zemlje iz koje dolaze’. Također je postavio pitanje zašto je većina slučajeva pred Međunarodnim kaznenim sudom iz Afrike, te kako je nedopustivo da Vijeće sigurnosti određuje sudbinu ljudi koristeći "povlasticu veta za kažnjavanje jednih i amnestiranje drugih".

Kuba: "Definicija agresije samo uporabom oružja je pogrešna, Kuba trpi agresiju već 50 godina"

Tanieris Dieguez (Kuba): ‘Mi smo podržali osnivanje učinkovitog i nepristranog međunarodnog kaznenog pravosuđa. Nažalost, međunarodno kazneno pravosuđe nije učinkovito zbog svojih odnosa s Vijećem sigurnosti, koje može obustaviti istrage. Osim toga, definicija suda o zločinu agresije koji je ograničen na uporabu oružane sile, nije ispunila očekivanja Kube.

Više od 50 godina Kuba proživljava razne oblike agresije od strane svog ‘sjevernog susjeda’, a koja je uzrokovala na tisuće mrtvih. Nejasna definicija zločina agresije nije uzela u obzir situaciju u kojoj se nalazi Kuba. Uporaba sile na način koji nije u skladu s ‘Poveljom Ujedinjenih naroda’ je samo po sebi kršenje povelje i čin agresije. Važno je poštivati opća načela međunarodnog prava i slobodne volje svake države da odluči hoće li se držati nekog ugovora ili ne’.

Venezuela i Bolivija

Alfredo Fernando Toro Carnevali iz Venezuele je rekao kako načela na kojima se temelji međunarodna pravda vuku korijene iz Nürnberškog procesa, a ideja međunarodnog prava koja je zaživjela u posljednjem desetljeću, pogotovo Međunarodni kazneni sud, mogla bi biti poboljšana.

‘Za procese nacionalnog pomirenja nužno je utvrđivanje istine, ali treba uzeti u obzir i političke okolnosti. 2003. je na primjer Afganistan potpisao Rimski statut, ipak za ono što se tamo dogodilo nije provedena niti jedna istraga. U Libiji su se isti tužitelji okomili na političke lidere u toj zemlji u interesu velikih zapadnih sila. Ovdje se radi o selektivnoj pravdi koja nije u skladu s međunarodnim pravom’, izjavio je Alfredo Carnevali, izaslanik iz Venezuele.

Claudio Guillermo Rossel Arce iz Bolivije je izrazio zabrinutost zbog određenih izazova s kojima se suočava MKS, uključujući i nedostatak političke volje i ponašanje određenih zemalja kada su u pitanju osobe koje MKS želi izvesti pred lice pravde te pozvao na osnivanje zaklade iz koje će se isplaćivati odšteta žrtvama agresije.

Sudionici rasprave u kojima nije bilo oružanih sukoba su uglavnom podržali rad Međunarodnog kaznenog suda, dok su predstavnici zemalja kao što su Kambodža i Šri Lanka govorili o svojim traumatičnim iskustvima iz prošlosti i načinu kojim su se oni pokušali suočiti s problemom kažnjavanja zločina i pokrenuti proces pomirenja. Neki su kao npr. Albanija i Lihtenštajn zamjerili predsjedniku Glavne skupštine što je raspravu sazvao zbog rada ICTY-a, kojega ničim ne dovode pod znak pitanja.

http://www.advance.hr/vijesti/osvrt-un-rasprava-uloga-medunarodnog-kaznenog-pravosuda-u-procesu-pomirenja/

Written by Mika

18. aprila 2013. at 17:58

Objavljeno u Uncategorized

Додик: HAŠKI TRIBUNAL – MJESTO NEPRAVDE I POLITIČKE EGZEKUCIJE

leave a comment »


Додик: Хаг пресудама материјализује Србима наметнуту кривицу

понедјељак, 15 април 2013 09:23

Пале – Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ни Радовану Караџићу, као ни Биљани Плавшић и многим другим оптуженим Србима у Хашком трибуналу није могуће доказати оптужницу за учешће у удруженом злочиначком подухвату.

"Очигледно је да је та квалификација резервисана искључиво за Србе и политички естаблишмент српског народа у Републици Српској и Србији, док други нису били процесуирани ни за злочине које су починили", рекао је он новинарима на Палама и оценио да Хашки трибунал "све време ради тако да путем пресуда материјализује Србима наметнуту кривицу".

Додик је рекао и да оно што је недавно говорио у Трибуналу као сведок одбране хашком оптуженику Караџићу, као и обраћања председавајућег Председништва БиХ Небојше Радмановића и председника Србије Томислава Николића прошле седмице на расправи у Генералној скупштини УН о раду Хашког трибунала, "представљају најверодостојнији одраз онога шта је тај суд".

Како је истакао, пример селективног приступа Хашког трибунала је и случај хрватског генерала Анте Готовине, који је првостепеном пресудом Трибунала био осуђен на 24 године затвора за доказан организовани злочиначки подухват, а онда "уз помоћ центара моћи" ослобођен.

"Ми који овде живимо не смемо то да заборавимо и олако прихватимо, ни квалификацију геноцида у Сребреници, ни геноцида уопште, нити било какву причу о удруженом злочиначком подухвату и треба да наставимо да се боримо против тога", казао је он.

Коментаришући питање одузимања ентитетског држављанства за грађане Брчко Дистрикта, Додик је навео да треба наћи адекватно решење за питање држављанства тих становника и најавио могућност да РС, ако буде сметњи, реши то питање.

"Наравно да постоји решење доношењем нових прописа и прихватањем држављанства од Републике Српске", рекао је Додик и навео да то нико не може да спречи. (Танјуг)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/19916-dodik

Written by Mika

15. aprila 2013. at 17:01

Objavljeno u Uncategorized

Суд је саодговоран

leave a comment »


Суд је саодговоран

Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после ратова, Балкан не личи на Западну Европу из 1959. или из 1963. године

У Уједињеним нацијама је јуче подвучена црта испод двадесет година рада Трибунала у Хагу.

После две деценије јасна је коначна улога међународног суда који је народима бивше Југославије требало да донесе правду и помирење. Нема потребе да се чека затварање суда. Све је већ јасно.

Хашки трибунал је за све ове године казнио свега петорицу злочинаца над десетином хиљада српских цивила, око тридесет и пет хиљада жртава и више стотина хиљада прогнаника. Укупне казне досуђене за злочине над Србима једва да у збиру превазилазе најтежу затворску казну у Републици Србији. Четири пута су лошије прошле убице и саучесници убиства француског навијача у Београду, него у Хагу сви заједно – злочинитељи из „Олује”, „Бљеска”, Клечке, Старог Градског, отимачи хиљада људи, трговци органима, убице деце, силоватељи, генерали ратних злочина и оци етнички очишћених држава.

Неделотворност, кад је реч о српским жртвама, и неосетљивост према патњи једног народа, означила је суд, упркос његовим многим добрим учинцима и исправним одлукама, не само као неделотворан, већ и као пристрасан и укључен у постратни конфликт.

Суд није казнио кривце за избијање рата. Гонио је и кажњавао само политичаре једне стране. Није му било довољно ни када неко призна да је желео рат и да рата без одлуке његове земље не би било, баш као и када повери јавности да не би жртвовао суверенитет унитарне државе за мир… Није било доста ни када један председник каже како је његова држава „чиста” без Срба – каква је била у дивно, давно, средњовековно доба… Није било превише ни када једном „генералу”, премијеру девет сведока оптужбе погине или страда под тајанственим околностима.

Трибунал се показао као фасада интереса САД. Судио је тако да амерички интереси и пријатељи не буду оштећени. Разочарао је националисте из Хрватске, муслиманске Босне и Косова, својом неспремношћу да се претвори у ексклузивни Нирнберг за Србе. Држао се авнојевских граница: Србе је учинио главним кривцима, али је „Србију” (њене политичаре и генерале) осудио само због Косова.

Вођство Хашког трибунала је у више прилика тврдило да жели помирење у региону. После двадесет година трибунал личи више на фактор заваде. У Србији је пре срамотних одлука о ослобађању Готовине, Маркача и Харадинаја постојао тихи консензус о неповерењу у Хашки трибунал. Многи међу нама настојали су да из начелних али и прагматичних разлога подрже сарадњу Србије са трибуналом. Наша држава за време ратова није добро нити довољно гонила и осуђивала починиоце ратних злочина – то је био начелни разлог. Прагматичне мотиве наметала је међународна обавеза и велики притисак САД и ЕУ.

Шта смо добили након свега?

Суд никада није спустио заставу УН на својим јарболима на пола копља због годишњице „Олује”. Суд није затражио да се Хрватска не припусти у чланство ЕУ зато што оглашава неважећим оптужнице за ратне злочине из Србије, чији је суд у 90 одсто случајева казнио Србе и наше држављане којима је изрицао у просеку строже казне него судови суседних држава.

Управо зато се, према истраживању које је у Србији извршено за ОЕБС, неповерење према трибуналу креће изнад 71 одсто. Степен неповерења је сличан и у другим државама. Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после ратова, Балкан не личи на Западну Европу из 1959. или из 1963. године. Суд је саодговоран у том великом неуспеху.

Хашки трибунал није донео правду. Штавише, угрозио је кредибилитет и својих исправних пресуда доказаним злочинцима. Он је потврдио раније неправде, древне стереотипе и овештале предрасуде. Уместо да одстрани или ублажи старе мржње он им је дао патину међународне потврде.

Не знам у којој смо мери јуче у Њујорку успели да уверимо међународну јавност. Несумњив је зид ћутње и бојкота. Сâм председник Трибунала у Хагу одбио је да дође на расправу у установу која је суду пружила легитимитет и овлашћења! Ту су и подметања и разне друге непријатности.

Жао ми је што овај достојанствени крај илузија прате невиђени притисци на Србију и српски народ. После четрнаест година специјалног рата од нас траже кључан допринос стварању албанске косовске државе. Док већина Србије беспомоћно шкргуће зубима, елита се дели на оне који безвољно тврде да им је свега доста (осим да буду власт, директори, службени писци и бајати крем) а други гледају како да подметну противницима кривицу или макар да са њима поделе одговорност. Ипак, нису сви такви. Док постоји Србија, постојаће и нада у боље дане и истинску правду, слободу и демократију.

Сигуран сам да ћемо успети, да ћемо издржати. Ово је био само један корак. Једнога дана Србија ће победити. Уствари, победиће правда.

Напредни клуб

Чедомир Антић

објављено: 11.04.2013.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Sud-je-saodgovoran.sr.html

Written by Mika

11. aprila 2013. at 10:37

Objavljeno u Uncategorized