Miroslav Antić


Archive for jul 2012

Serbian president Nikolic warns of Kosovo genocide

leave a comment »

Serbian president Nikolic warns of Kosovo genocide

Tomislav Nikolic says Serbs in Kosovo face threat of genocide and refuses to rule out partition along ethnic lines

Serbian president Tomislav Nikolic says any attempt to impose Pristina’s rule could lead to a Serb exodus. Photograph: Koca Sulejmanovic/AFP/Getty Images

The Serbian president has claimed Serbs in Kosovo are living under the threat of genocide and would not rule out a partition between ethnic Serb and Albanian regions of the former province.

Tomislav Nikolic, a former ultra-nationalist, was elected in May on a more moderate platform. But in a Guardian interview he criticised Kosovo, whose independence Serbia and its allies refuse to recognise.

He signalled his intention to take a tougher stance than his predecessor in EU-brokered negotiations, arguing that until now only Serbia had been asked to make concessions in efforts to defuse the dispute and it would now demand more concessions from Pristina.

"What compromise has been done by Pristina up to now? None. All the talks have been on things Serbia will accept. Serbia hasn’t set any conditions," he said. "It’s not a compromise if Serbia is always backtracking step by step. It’s not a compromise if Pristina says its independence is recognised and that it will realise its independence on our territory."

A Serb enclave around the northern half of the divided city of Mitrovica refuses to accept rule from the ethnic Albanian government in Pristina, the focus of tension since Kosovo declared its independence in 2008.

Its independence has been recognised by the UK, the US and most western states, but not by Russia, China and a majority of the UN general assembly.

Kosovo’s leadership has repeatedly called for the international community to help it extend its authority into the Mitrovica enclave and has been increasingly assertive in its efforts to force the issue.

Nikolic said any attempt to impose Pristina’s rule could lead to a Serb exodus. "What if the Serbs move out. Who will accept the results of such genocide? That is one of the definitions of genocide: when you expel 40,000 people, regardless of whether they are women, men, [civilians or] soldiers, and when you change the ethnic composition of the territory. That is genocide.

"There is a danger that Pristina would be prepared to go that far. The only armed force there, apart from the international community, is Albanian. I am convinced they wouldn’t mind doing that immediately." He added that the only thing preventing such action was the presence of Nato troops.

Nikolic underlined an earlier declaration that he would never exercise power in Pristina, and called on his Kosovan counterpart, Atifete Jahjaga, to admit she would never govern in northern Mitrovica. Asked whether that implied the partition of Kosovo, he replied: "I don’t know, because if you told me 20 years ago there would be no Yugoslavia, I wouldn’t have believed you. If you told me Serbia and Montenegro would split, I would have also told you that was impossible. I would also have said that Germany would never reunite, but life brings us surprises. I can’t run policy by imagining things."

During the wars that split Yugoslavia in the 1990s, Nikolic was a senior member of the Serbian Radical party. Its leader, Vojislav Seselj, is currently on trial at The Hague facing charges of crimes against humanity for atrocities carried out by the White Eagles paramilitary group under his command. According to Serbian political observers, Nikolic took no direct part in the paramilitary wing; however, he staunchly defended it in the Guardian interview.

"I have committed no crime. And I am not ashamed of anything I have done since 1990 to today … These so-called paramilitary units were in line with the then constitution of Yugoslavia," he said. "In that time, I was aware that everybody must do everything he can to defend his people and country … All peoples from the former Yugoslav took part in the war. Some of them to gain states; the Serbs to save a state. But the Serbs did not manage to accomplish their task."

Nikolic claimed the fact that the Serbs lost the war explained why there were more Serbs than other ethnicities facing charges at the war crimes tribunal, and not that it was Serbs under Slobodan Milosevic who committed the majority of atrocities.

"There are fewer members of other nations and their sentences are somewhat milder. So the Serb people tend to believe that justice is not equal for everyone. But we have accepted the jurisdiction of the Hague tribunal and we therefore accept its judgments," Nikolic said, adding that the perception of bias left a "bitter taste".

He refused to confirm whether he would have handed over senior Serb war crimes suspects such as Radovan Karadzic or Ratko Mladic to The Hague as his predecessor in the presidency, Boris Tadic, had done.

Nikolic also repeated his denial that the mass killings of Muslims from the Bosnian town of Srebrenica in July 1995 constituted genocide: "I cannot go further than the Serbian parliament," he said. In March 2010, the parliament issued an apology for the massacre that did not explicitly use the word genocide but recognised declaration by the the international court of justice which defined it as such.

Last week the Serbian parliament approved the appointment as prime minister of Ivica Dacic, a former spokesman for the Milosevic regime. The ascent of Nikolic and Dacic has raised fears in the west and in Kosovo of a resurgence of militant Serb nationalism.

Hashim Thaci, Kosovo’s prime minister told the Guardian on Sunday: "The legacy that the current Serbia’s leadership has, is the one that really does not promise much. However, this came as a result of a democratic process that took place in Serbia and the will of people out there should be respected. I have no intention to judge the current leadership of Serbia based on the deeds they did on the past, I will judge them based on the deeds they will do now and on and particular in relationship to Kosovo."

Thaci rejected Nikolic’s claims the Serbs of Mitrovica would be endangered by Pristina’s rule. "One should not forget this fact because two-thirds of the Serbs live in the southern part of Kosovo and are fully integrated and in charge of the self governance on the local level and participate in all institutions on the central level," he said.

Nikolic said his greatest challenge was to fill the estimated $3bn (£2bn) hole in the budget. He asked for international assistance and claimed his country’s needs were small in comparison with the scale of the eurozone crisis, but warned creditors against making their help conditional on Serbia making concessions over Kosovo.

"Maybe someone thought we were ready to make various concessions if we were poor. But we expect the international community and our friends to help us to recover the economy in line with their duties and obligations," he said. "We don’t want be treated like country cousins."



Written by Mika

29. jula 2012. at 14:32

Objavljeno u Uncategorized

Serbia, Britain “have opposing views on Kosovo”

leave a comment »

Serbia, Britain “have opposing views on Kosovo”

Source: Tanjug

LONDON — Serbian President Tomislav Nikolić met in London with British Minister for Europe David Lidington on Saturday.

He said after the meeting that the two countries were still at “two distant poles” regarding the issue of Kosovo, but that he hoped Serbia’s arguments would be respected.

Nikolić, who previously met with Lidington last November, said that the British minister noticed he had not changed his policy in the meantime.

"This is important to me, because I really have not changed my stance. Unfortunately, neither has he. On the issue of Kosovo, we are still at two distant poles," added Nikolić.

The president recalled that the Serbian Constitution was clear and that the president was first in line to defend the Constitution, which said that Kosovo was a part of Serbia.

Nikolić attended the Olympic Opening Ceremony on Friday night and stayed on to support Serbian athletes from the stands over the weekend.


Written by Mika

29. jula 2012. at 14:28

Objavljeno u Uncategorized

Нови пројекат за Косово: независност без суверено сти

leave a comment »

Нови пројекат за Косово: независност без суверености

Тимофеј Алексејев, Весна Семичастнова 24.07.2012, 20:04
<img width="20" height="20" src="cid:image008.png

Независност без суверности нова је концепција решавања косовског питања, која по мишљењу аутора треба да одговара свима, између осталог и УН, чији генерални секретар тренутно се налази у посети проблематичном региону. За сада је пројекат стигао на разматрање председнику Србије Томиславу Николићу. Иницијатор и аутор документа Албанско-српски односи: основе за нови почетак новинар је угледног издања Е-новине Марко Матић, који назива документ првим форумлисаним у Србији и у датом тренутку доступним јавности комплексним планом за решавање косовског проблема.

У тренутку када се Србија истовремено суочава са озбиљним изазовима по питању косовског проблема с једне стране и са очигледном неспособношћу кључних политичких актера у Београду да формулишу адекватне одговоре на те изазове, ми смо се реално нашли пред опасношћу да уколико се у наредних неколико месеци не пронађе адекватан одговор на косовски изазов бићемо доведени у једну непријатну позицију да се формално признање суверености Косова појави као у слов за чланство Србије у ЕУ. То би озбиљно угрозило националне интересе Србије и довело нас у једну позицију да бирамо између два зла од којих ниједно ништа добро не би донело самој Србији. Свестан те опасности и пратећи досадашњи ток техничког дијалога измећу Београда и Приштине и проблеми који су настали како приликом склапања тих договора и њихове касније имплементације, ја сам идентификовао неколико кључних неуралгичних тачака које постоје између Србије и Косова. На првом месту ту се појавио проблем правног оквира и дефинисања како Србија види Косово. Наиме, ми смо имали ситуацију да је Београд до сада углавном у виду неких црвених линија које су се стално померале, стално говорио шта неће и које решење не жели када је Косово у питању, док нисмо имали никада прилику да Србија изађе са јасним планом какво решење жели, како она види Косово. У том смислу ја сам дошао до формулације једног решења које се креће у формули између независности и суверености, где би Србија грађанима Косова признала оно што нико данас не спори, а то је право на независно доношење одлука које се тичу њихове будућности. Независност и сувереност треба јасно раздвојити зато што је независност карактеристика у процесу доношења политичких одлука, а сувереност представља опредељујући атрибут државности, и то је стање из којег извире независност. Значи независност јесте битан и неопходан услов за државност али није довољан. И управо Србија у том простору мора пронаћи неко решење, где би признала право Албанцима,наиме већини грађана Косова, а то су свакако Албанци на доношење политичких одлука али при томе не би признала сувереност. То је оно што она не сме да им призна и то је оно што она по свом уставу сматра недељиви и неотуђивим делом своје државности. Да би се једно такво решење формулисало, то би била српска платформа преговора. На другој страни имамо албанску платформу која се огледа у њиховој декларацији о независности. Пошто би то бола два непомирљива погледа на статус Косова, мој предлог је да две стране споразумно прихвате у међусобној комуникацији принцип мирољубиве коегзистенције различитих погледа на статус Косова. То би била нешто модификована примена немачког модела где без међусобног признања се иде на директну нормализацију односа у садржинском смислу. Дакле, основни спор се ставља у карантин, он се своди на формалну страну док се у садржинском смислу односи нормализују, што би омогућили формати независности и суверености и њихова декларација о независности. Садржински би се на неки начин поклопили, и онда би формално спор остао у карантину . Проблем би био, а то сам у споразуму јасно написао, чланство Косова у међународним организацијама не би било обухваћено овим споразумом, он остаје ван њега али по мом мишљењу Србија није ни у могућности да одлучује о томе. О томе ће одлучивати организације у које Косово буде покушавало да се учлани.

Како такав карантин може да утиче на односе, пре свега када је реч о обичним становницима Косова?

У досадашњем техничком току дијалога имали смо ситуацију да управо због непостојања правног оквира и управо због тог статусног спора, да Србија у једном тренутку у Бриселу прихвати споразум о печати косовске царине да би наредног дана рекла да не признаје косовску царину. Поставља се логично питање, ко удара печат косовске царине ? Онда се поставило питање на којим прелазима се удара тај печат? Србија је већ сад издвојила два северна прелаза док је остало још три или четири прелаза на којим уопште није постало спорно што су на њима косовски цариници. Дакле, Србија је већ сада наставила отклон од одбране територијалног интегритета на целом Косову и свела је питање само на север Косова. Друга ствар је што се појављује споразум о интегрисаном управљању границама и граничним прелазима, а да при томе Србија сутрадан рекла да не признаје постојање границе. Имали смо неспоразума око регионалних споразума о представљању Косова и оне саме знају у фусноти. Дакле, ако говоримо о односима две стране, они сада готово да не постоје. Нити у Србији постоји правни оквир којим би се било шта од тих односа могло признати и легитимисати на одговарајући начин. И управо због тога мислим да би карантин тог кључног спора, спора око статуса знатно унапредило односе и отворило једно широко поље за регулацију практичних односа који се тичу живота грађана са обе стране демаркационе линије.

У току своје посете Србији генерални секретар УН Бан Ки Мун и руководство земље још једном су потврдили приврженост принципима резолуције СБ УН бр. 1244. Не противречи ли ваша концепција кључном косовском документу?

Не, напротив. Овај документ је управо у складу са резолуцијом 1244, која гарантује Србији односно тадашњој СР Југославији чији је Србија наследник, по правилима међународног права о сукцесији, он гарантује Србији сувереност на Косову. Управо овај документ омогућава Србији да се не одриче од суверености а да при томе омогући нормализацију односа на терену и у пракси, у свакодневном животу. Међународни суд правде у саветодавном мишљењу о декларацији о независности Косова је рекао да она није експлицитно у супротности са резолуцијом 1244. Због тога мислим да би исти одговор био када би поставили питање на једну декларацију Србије која на пример даје Косову статус аутономије sui generis у формули независности без суверености. Мислим да би исти одговор био међународног суда правде, јер то у основи и није правни проблем већ политички. На крају крајева, и по мишљењу међународног суда. Чак и што се тиче политичког дела резолуције и њеног духа, мислим да је овај споразум потпуно у складу са њом јер он нуди једно решење које би било прихватљиво за српску страну, оно нуди једно решење које би било истовремено прихватљиво и за албанску страну, али које би се истовремено кретало у оквиру параметара које је међународна заједница задала.

Господине Матићу, како се односите према идеји поделе Косова?

Сама идеја о подели Косова је у основи јако опасна, знате јако би било тешко поделити средине које су мешовите. На северу Косова, где је српска већина постоји имате много албанских насеља. Друга ствар да би она покренула питање Прешевске долине која је такође осим Прешева обухвата Бујановац и односи се и на Медвеђу које су мешовите средине, и које би било немогуће поделити. Друга ствар је међународна заједница јасно одбацила претходних година и има један отпор према тој идеји, зато што је јасно да би она изазвала бројне трауме и фрустрације на једне и са друге стране и уопште не би решила проблем. Чак и српски мандатар за састав српске владе Ивица Дачић је одбацио ту идеју поделе али је говорио о разграничењу. Иако он то није експлицитно рекао, разграничење између два народа би подразумевало размену територија, а не само поделу Косова. Подразумевало би размену севера, четири општине на северу Косова са две општине у Прешевској долини. Мислим да Србија нема интерес за такво једно решење јер добиајњем четири општине са севера Косова већи део српског становништва остало би јужно од Ибра о остао би ван домета и могућности Србије да утиче на њихов статус. С друге стране Србија би се одрекла једног дела коридора 10, који сада контролише који би припао Косову. Сматрам да Србија заиста нема интересе за такво једно решење и зато сам у плану предложио да се користи механизам паралелних статуса где би се начелно изједначили статуси Срба на целом Косову, не само на северу и сличан статус би добили Албанци у Прешевској долини. Мислим да би тај механизам омогућио и пре свега заинтересовао Приштину да учествује у томе на један конструктиван начин, обе стране би показале умереност у захтевима и давањима зато што би поставили реципроцитет по систему колико дати толико и добијете и мислим да би то било једно решење које би у будућности омогућило сарадњу и стабилизацију прилика у региону.


Written by Mika

24. jula 2012. at 16:38

Objavljeno u Uncategorized

Clinton ‘use Srebrenica to crack down on Serbs’ – witnesses. -Guskova

leave a comment »

In an interview with Dani magazine, Meholich recited the words of Izetbegovic addressed to the delegation from Srebrenica: “You should know that Clinton suggested to me in April 1993 that the ‘četnici’ forces should enter Srebrenica, slaughter five thousand Muslims, and then a military intervention will occur.” But were there any victims?

Under pressure of the European Union, the Serbs acknowledged their guilt, and in March 2010, the Serbian Assembly expressed apology for the committed crimes. However, they should not have done it until all the circumstances of the events in Srebrenica were clarified and made public. Otherwise it will be a heavy load to bear for all the Serbian people, because it will confirm NATO’s version of the Serbs’ guilt for everything that happened in the Balkans in the nineties and serve as justification for the bombings in 1999.

[ The HillBill Clintons are directing all of us to the abyss. Who let those two out of Arkansas? ]

From: dw

Sent: Friday, July 13, 2012 2:56 PM


Bill Clinton ‘suggested using Srebrenica to crack down on Serbs’ – witnesses

Voice of Russia Yelena Guskova Jul 11, 2012
Photo: EPA

The Hague Tribunal has resumed legal proceedings in the case of Serbian General Ratko Mladic, who is accused of committing genocide against Muslims in the town of Srebrenica in Bosnia and Herzegovina in July 1995.

The Director of the Center for the Study of the Contemporary Balkan Crisis of the RAS Institute of Slavic Studies Elena Guskova stated once again that genocide did not take place:

“Today, the case of Srebrenica has become a subject of political speculation, in which the Serbs are being involved, although more and more data appears that Srebrenica was a premeditated and well-executed operation of the Muslim intelligence services. The lie about Srebrenica spreads around the world, and it becomes more and more difficult to fight against it. Srebrenica has become a synonym for the genocide of the Muslim population, allegedly committed by the Serbian troops in July 1995. Back then, manipulations with the numbers of victims had already started, and in 2009, the European Parliament announced July 11 the ‘Day of memory of the Genocide in Srebrenica, where the Bosnian Serb forces killed 8000 civilians in 1995.’ However, the number of victims is not confirmed by the facts.”

Of late, documents and materials appearing confirm a different version of the events in Srebrenica and correct the number of victims. Participants of the events have begun to speak out, documents from some countries’ intelligence services are being published, journalists and scientists – including western colleagues – are carrying out serious research.

The UN Secretary General’s Report on the downfall of Srebrenica (1999) notes that some Bosnians from Srebrenica claimed that “President Izetbegovic… told them that, as he had learned, NATO’s intervention in Bosnia and Herzegovina was possible, but only in the event if Serbs invaded Srebrenica and killed at least 5000 of its inhabitants.” Hakiye Meholich, a former head of Srebrenica police, confirmed this.

In an interview with Dani magazine, Meholich recited the words of Izetbegovic addressed to the delegation from Srebrenica: “You should know that Clinton suggested to me in April 1993 that the ‘četnici’ forces should enter Srebrenica, slaughter five thousand Muslims, and then a military intervention will occur.” But were there any victims?

From among 2442 bodies found in mass graves in 2003-2006, which had been allegedly executed in July 1995, 914 of them participated in the elections in September 1996. The analysis of the forensic investigation carried out by experts of the Hague Tribunal based on processing remains from mass graves shows that in 92.4% of cases, the cause of death was not formally established. A thorough demographical analysis of Srebrenica’s population before and after the July of 1995 provides very interesting results. The men registered as being alive after a month following the July events in the total number of registered refugees and servicemen of the 28th division of Bosnia and Herzegovina’s Army is a little bigger than in July 1995. There is not a single witness either among the UN peacekeeping forces in Bosnia and Herzegovina, or among the numerous journalists who saw the alleged genocide in Srebrenica back in July 1995 with their own eyes.

Under pressure of the European Union, the Serbs acknowledged their guilt, and in March 2010, the Serbian Assembly expressed apology for the committed crimes. However, they should not have done it until all the circumstances of the events in Srebrenica were clarified and made public. Otherwise it will be a heavy load to bear for all the Serbian people, because it will confirm NATO’s version of the Serbs’ guilt for everything that happened in the Balkans in the nineties and serve as justification for the bombings in 1999.

Written by Mika

17. jula 2012. at 11:59

Objavljeno u Uncategorized

Hiljadu drugo ubistvo na Kosovu i Metohiji

leave a comment »

Hiljadu drugo ubistvo na Kosovu i Metohiji

Srbe ubijaju zar ne?

Uoči velikog hrišćanskog praznika, šestog jula, na Kosovu i Metohiji, u selu Talinovac kod Uroševca, ubijen je bračni par Ljiljana i Milovan Jevtić. Ubijeni su sa po jednim hicem iz pištolja. Milovan Jevtić je bio član lokalne inicijative za javnu bezbednost koju je podržao OEBS i koja za cilj ima unapređenje bezbednijeg okruženja za sve zajednice koje žive u području.

Sedmi jul se u srpskom narodu uvek slavio bez obzira na istorijske ili političke konotacije, kao verski praznik kojim se obeležava rođenje Jovana Krstitelja. Običaj je da se uoči tog dana pale lile po okolnim brdima i pletu venčići kojim se kite ulazna vrata kuća, a u mnogim mestima se tog dana održavaju vašari i sabori. Na taj dan se sakuplja lekovito bilje, jer se veruje da sakupljeno tog dana ima posebnu isceliteljsku vrednost, te je ovaj praznik u narodu poznat i kao biljober.

U vreme tog velikog pravoslavnog praznika, na sam dan 7. juli, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, i još uvek aktuelni predsednik Demokratske stranke, prisustvovao je regionalnom samitu "Kroacija samit" u nepoznatom svojstvu. Novinarima koji prate odnose Hrvatske i Srbije, nije promaklo da je ovo prvi put da neki srpski političar (makar i izgubio na predsedničkim izborima) prisustvuje ovom regionalnom skupu. Politika srpske vlasti dok su je činile demokrate i njihova koalicija, bojkotovala je taj skup s opravdanjem da na njemu prisustvuje Hašim Tači, zvani "zmija", "premijer" države koju Srbija ne priznaje i koja je napravljena silom američkog oružja u srcu Srbije.

Međutim, ovog jula je bivši predsednik odlučio da još jednom neprijatno iznenadi srpski narod na čijem je čelu do skora bio. Šta je ovim gestom hteo da (do)kaže sebi ili drugima, to je valjda samo njemu znano. U svojoj politici "pomirenja u regionu" ostaće upamćen po tome da se svuda izvinjavao i na taj način priznao "agresiju" Srbije na bivše republike Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu ne dobijajući za uzvrat odgovarajuće reakcije. Takva njegova politika je imala dalekosežne posledice, jedna od njih je i Deklaracija o Srebrenici izglasana u ponoć 3. marta 2011. U Deklaraciji se navodi da Skupština Srbije, najoštrije osuđuje zločin počinjen u Srebrenici onako kako je utvrđeno presudom Međunarodnog suda pravde, i da očekuje da i druge države bivše Jugoslavije na isti način osude zločine počinjene nad Srbima. Niko do sada nije zvanično, deklaracijom usvojenom na njihovim skupštinama, na isti način osudio zločine nad Srbima, niti će to učiniti. Ubijanje Srba uz aminovanje " međunarodne zajednice" koju čine SAD i zemlje članice EU koje su priznale Kosovo kao državu, je poželjno, a sudeći po učincima policija Hrvatske i Kosova i Metohije gde su se ta ubistva dešavala i još uvek se dešavaju čak i dozvoljeno, jer nijedno ubistvo posebno na Kosovu i Metohiji posle dolaska "međunarodnih snaga" a ustvari NATO-a, nikad nije razjašnjeno. Sa ova dva ubistva, broj ubistava Srba na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga je dostigao broj 1002. I nijedno od tih ubistava nije razjašnjeno! Tako će najverovatnije biti i sa ovim zadnjim zločinom.

Dakle, Tadić je i ovog puta bio u funkciji jalovog aktera pomirenja među narodima, koje je on uvek zagovarao, ali jednosmerno. Kako prenose beogradske "Večernje novosti", Tadić je istakao da je na Kroacija samitu prisutan kao lider DS i, kako je rekao, "ako hoćete, kao građanin, kao što su učestvovali i drugi bivši premijeri i predsednici". Tadić je razgovarao sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, premijerom Zoranom Milanovićem, kao i sa šefom švedske diplomatije Karlom Biltom i pomoćnikom američke državne sekretarke Filipom Gordonom. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer pozdravio je naravno, čin rukovanja lidera DS Borisa Tadića i kosovskog "premijera" Hašima Tačija na "Kroacija samitu" u Dubrovniku.

Na ovom samitu Tadić je novinarima rekao da je dobro da se predstavnici različitih naroda susreću pa i predstavnici albanskog i srpskog. "Dobro je, jer imamo problem među nama koji moramo da rešimo. Ako se taj problem ne reši, svi će zaostajati i nanosiće se velike patnje generacijama koje dolaze". Još je rekao da je obaveza političara da rešavaju probleme, a ne da vode računa o tome da im negde bude ugodno. Znači li to da on voli kad mu nije ugodno? Nije se setio da osudi ubistvo porodice Jevtić i da zatraži od EULEKS-a i Kosovske policije da najhitnije nađu i kazne počinioce. Za ministra unutrašnih poslova Srbije Ivicu Dačića odlazak bivšeg predsednika Tadića u Hrvatsku, je prava enigma.

Nikada nijedan visoki politički dužnosnik iz Hrvatske ili iz BiH nije se zvanično izvinio za zločine učinjene nad Srbima, sem bledog izvinjenja Josipovića, onako uzgred. Većina srpskog naroda nije odobravala Tadićeva izvinjavanja svima redom na razvalinama SFRJ. U ratu, pogotovu građanskom kakav je besneo na prostorima bivše SFRJ stradaju svi. I Srbi su stradali kao i svi, ali se na njihovo stradanje gleda ravnodušno. Srbe ubijaju, pa šta? Tako je odprilike zvučala izjava kosovskog regionalnog portparola kosovske policije iz Uroševca, Agima Gašija koji je rekao da su Jevtići ubijeni iz neposredne blizine vatrenim oružjem kalibra 7,62 milimetara, sa po jednim ispaljenim metkom. Policija još nema ni osumnjičenog ni uhapšenog u vezi sa tim zločinom, ali se veruje da nije na nacionalnoj osnovi! Ovo je zbilja ohrabrujuće "nije na nacionalnoj osnovi"! Pitanje je na kakvim drugim osnovama je, ako nije na nacionalnim? To je ustvari poruka Srbima da se ne vraćaju na svoja ognjišta. Isti takav recept je primenjen i u Hrvatskoj, i tamo Srbe povratnike ubijaju i nikom ništa. Počinioci takvih zlodela uvek uspevaju da izmaknu pravdi. Ili su policije Hrvatske i Kosova i Metohije nesposobne i nedovoljno opremljene da zločince nad Srbima uhvate i predaju sudovima. Sumnjam.

Povodom ovog zadnjeg zločina oglasio se ministar u odlazećoj vladi za KiM Goran Bogdanovićinajoštrije je osudio ubistvo bračnog para Jevtić Ljiljane i Milovana, i zapitao je šta još Srbima treba da se desi da bi međunarodna zajednica i vlasti u Prištini počele da na adekvatan način brinu o srpskoj zajednici u pokrajini.

Nijedno ubistvo koje se dogodilo naKosovu, gde su žrtve bili Srbi, nije rasvetljeno, niko nije osuđen zbog tih zločina i takva situacija ohrabruje ljude koji su spremni na takve zločine. Čak se i monstruozan zločin ilegalne trgovine ljudskim organima na Kosovu pod nadzorom Tačija, kako je ustvrdio Dik Marti, pokušava da skrajne i razvodni. Opet pod dirigentskom palicom "međunarodne zajednice", a ustvari EU i SAD.

Episkop raško prizrenski i kosovsko metohijski Teodosije najoštrije je osudio brutalni zločin u selu Talinovac kod Uroševca u kojem su izgubili život srpski povratnici, supružnici Milovan i Ljiljana Jevtić. Rekao je za Novosti da je "neposredno nakon što je policija došla u selo da bi obavila uviđaj zločina u prisustvu više desetina policajaca opljačkana jedna srpska kuća u Talinovcu, što pokazuje koliko je policija Kosova spremna da zaštiti živote i imovinu kosovskih Srba. Srpski povratnici u ovom selu suočavaju se sa stalnim opasnostima što duboko ugrožava mogućnost njihovog opstanka i kompromituje ceo proces povratka, koji je, kao što je poznato, manje-više potpuno stao", naglasio je vladika. "Ukoliko policija ovoga puta ne uspe da pronađe počinioce zločina, kao što je slučaj sa nekoliko sličnih zločina nad Srbima, pre svih porodice Stolić iz Obilića 2003. godine, ovaj zločin biće još jedan pokazatelj da odgovornost za ovakvu situaciju ne snose samo pojedinci ekstremisti, već i same kosovske institucije koje prikrivaju, a i neretko otvoreno tolerišu i ohrabruju nasilno i netolerantno ponašanje prema Srbima povratnicima", zaključio je vladika raško prizrenski.

Povodom ovog ubistva, ambasador OEBS-a na Kosovu i Metohiji, Almhofer je izrazio duboku zabrinutost zbog ovog incidenta i efekta koji on ima na zajednicu u kojoj se dogodio. On je šokiran i rastužen ovim aktom. Pohvaljuje brz odgovor na incident od strane kosovske policije kao i drugih institucija i njihovih lidera i veruje da će policija i sudstvo preduzeti svaki napor da se ovaj slučaj reši pravovremeno, naveo je u pisanoj izjavi dostavljenoj KiM radiju.

Vreme će pokazati da li će kosovska policija i EULEKS pronaći i osuditi počinioce ovog brutalnog ubistva.

Srbe ubijaju skoro legalno, bez uzbuđivanja gospođe Hilari, ili šarmantnog Van Rompaja i gospođe Keti Ešton. Kad su ubistva Srba na Kosovu i Metohiji, međunarodna zajednica ćuti ili upućuje blede opomene kosovskim vlastima koje su njihovo čedo. A ćutanje je odobravanje. Nema oštrih tonova ni iz naše (odlazeće) vlade.

Kao da su se svi navikli na ubijanje Srba. Ali ubistvo nekog stranog navijača podiglo je beogradsku štampu i čaršiju na crveni nivo. O ovom ubistvu bračnog para se izveštavalo rutinski. Ubistvo Srbina i nije neka vest. Srpska prestonica ćuti. U vrelini letnje žege, beogradska malograđanština ćuti. Jedino u Kosovskoj Mitrovici protestni mitinzi. Svaki život je dragocen, ali ispada da je srpski najmanje dragocen. A srpski narod je na ovim prostorima uvek bio na meti agresora. Citirajmo ovom prilikom, u dane kad se u Srbiji obeležava 156 godina od njegovog rođenja, reči Nikole Tesle:

"Gotovo da ne postoji narod koji se susreo sa većom patnjom od Srba. Od vremena svoje velelepnosti, kada je carstvo obuhvatalo skoro u potpunosti severni deo Balkansog poluostrva i ogromni deo onoga sto je Austrija danas, Srpski narod je zahvatilo istinsko ropstvo nakon fatalne bitke 1389. godine na Kosovom Polju protiv moćnih nadirućih Azijatskih hordi. Evropa Srbima nikada neće moći uzvratiti za ogromnu uslugu koju im duguje za usporavanje varvarske najezde uz zrtvovanje sopstvene slobode"

Dr Mirjana Anđelković Lukić



Written by Mika

11. jula 2012. at 11:24

Objavljeno u Uncategorized