Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

СРБИЈА ЋЕ СЕ ДОСЛОВНО НАЋИ У ФУСНОТИ

leave a comment »


СРБИЈА ЋЕ СЕ ДОСЛОВНО НАЋИ У ФУСНОТИ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 16.01.2012 | 00:07
ЕУ захтева од Србије да се сложи са пуноправним учешћем

Косова у међународним форумима

Прве дискусије у вези са ситуацијом око Косова, као и о судбини српске молбе за пријем у Европску унију ће се одржати 23. јануара у Бриселу. Иако се као главна тачка дневног реда наводи увођење нафтног ембарга против Ирана, министри иностраних послова земаља-чланица ЕУ имају намеру, према информацији којом располажемо, да размотре и ситуацију у Сирији и Египту, као и судбину преговора Београда и Приштине. При чему – у овом последњем случају, у центру дискусије ће се наћи на први поглед формалан, али у суштини најбитнији и за Србију, и за албанске сепаратисте Косова питање – параметри за учешће Приштине у међународним форумима.[1]

До сада се косовска влада на међународним састанцима ослањала у сваком конкретном случају на право организатора овог или оног форума да им дозвољава учешће– због чега је долазило до озбиљних проблема. Довољно је да се присетимо фактичког прекида рада регионалних самита којису одржавани под покровитељством ЕУ или немогућности рада правог заседања Парламентарне скупштине Организације Црноморске економске сарадње. Јасно је да оваква ситуација може да траје бесконачно, тако да је руководство Европске уније одлучило да дипломатским каналима изврши „сондирање“ односа Београда и Приштине, како би се дошло до неколико варијанти решења тог проблема. Европски службеници не крију да им је стало да се домогну доношења усаглашене одлуке о томе већ на следећој рунди преговора делегација Србије и косовских власти, која је предвиђена за крај јануара.

Ако се том проблему приђе са формалне међународно-правне стране, онда је још на граници 1990-их – 2000. године Мисија ОУН за послове привремене администрације на Косову донела низ одлука којима се прописује форма учешћа покрајине Косово на међународним форумима. Радило се о давању одговарајућих овлашћења руководиоцу наведене Мисије, тако да су чланови косовског руководства могли да улазе у састав одговарајућих делегација са правом пуноправних чланова делегације. У резултату – на преговарачком столу је смела да се налази само застава ОУН, а руководилац ОУН-овог представништва у Приштини је добијао право да потписује у име Косова међународне документе.[2]

Без обзира на то, неколико последњих година наведена ситуација није поштована – што је изазвало низ скандала. Најјачи се развио у марту 2010. године на самиту ЕУ – Балкан, у словеначком градићу Брдо код Љубљане. Овај форум су иницирали Словенија и Хрватска, уз подршку Шпаније, која је у то време председавала. Радило се о намери да се, први пут откако се Југославија почела распадати, за истим столом нађу сви балкански лидери. Према мишљењу оних који су замислили такав самит, он је требало да помогне балканским лидерима да нађу заједнички језик и да допринесу интеграцији земаља у ЕУ.

Међутим, ипак је чињеница да питање ко ће представљати Космет није решена, фактички упропастила самит, који је врло гласно најављиван. Председник Србије Борис Тадић је одбио да учествује на њему, јер је на њему као званичан шеф делегације учествовао косовски премијер Хашим Тачи. Српска страна је инсистирала да лидери покрајине буду у делегацији Мисије ОУН на Косову. Тако је договорено, конкретно, у резолуцији Савета безбедности ОУН 1244 из 1999. године, која је поставила Мисију ОУН на Косову као привремену администрацију. У наведеном документу, као једна од основних обавеза међународног грађанског присуства, прописани су „организовање и контрола развоја привремених институција демократског и аутономног самоуправљања, све док не буде постигнуто политичко регулисање“.[3]„Србија не прихвата учешће ни на једном међународном форуму који не поштује принципе ОУН“ – изјавио је тада председник Борис Тадић. Међутим, његов захтев није задовољен. Пошто су схватили да се сви балкански лидери неће моћи састати за истим столом, на Брдо су допутовале и вође Европске уније – председник Европског савета Херман ван Ромпеј, руководилац Еврокомисије Жозе Мануел Барозу, шеф европске дипломатије Кетрин Ештон и министар спољних послова Шпаније Мигел Анхел Моратинос. А када је састанак већ почео – њега је напустио руководилац владе Босне и Херцеговине Никола Шпирић. То се десило када је реч узео Хашим Тачи. Шпирић је свој корак објаснио чињеницом да ни његова земља, као ни Србија, не признаје независност Косова.

Иста ситуација је настала и у мају 2011. године на састанку лидера Централне и Југоисточне Европе, одржаном у Варшави. Учешће на таквом догађају Атифете Јахјага, председнице самопроглашене „Републике Косово“, до кога је дошло уз сагласност САД и Пољске, направило га је штетним с гледишта састава и могућности да се регионални проблеми решавају. Пољске новине „Газета Виборча“ су врло оштро све што се у вези са тим форумом дешавало назвале „косовском авантуром“. На крају – учешће је одбио, осим председника Србије, и председник Румуније. „Председник Румуније не може да буде за столом, за којим је и председник непризнате државе“ – објаснио је румунски лидер Трајан Бесеску.

Кад, замислите, баш пред Божићне празнике, руководство Европске уније је одлучило да овај проблем среди управо онако како то њему одговара. Конкретно – решило је да натера руководство Србије да и де-факто, и де-јуре призна спољнополитичку самосталност Приштине, тако што ће са албанском делегацијом потписати одговарајући споразум, уз патронат ЕУ. Према подацима из дипломатских извора у Бриселу, првобитни предлог је садржао и став да ће Косово учествовати на регионалним и још ширим међународним сусретима под својим самопроламованим називом „Република Косово“. А у тексту докумената које ће потписати косовска страна биће напомена да тај назив „не предодређује позицију земаља у вези са статусом“. Оно, што је битно, то је да се власт Србије сложила са основном формулацијом о Косову, а да само захтева измену напомене. Према верзији из Београда, у тој „фусности“ треба да се каже “у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН“. Међутим, косовске власти су се успротивиле и том предлогу, и у томе их је одмах подржала Немачка, која у ултимативном стилу захтева од Србије да „остави у прошлости резолуцију 1244“.[4]

За сада питање није решено, и то све више узнемирава и Брисел, и албанске сепаратисте Косова. Према информацији приштинских новина „Коха диторе“, које излазе на албанском језику, европски службеници незванично хоће да се схвати, да управо питање назива представља главну препреку због које Косово не може да са Европском унијом послује у режиму слободне трговине. Како су се они сликовито изразили – проблем представља не само „садржина“, већ како да се „садржина назове“. „Коха диторе“ је на првом стубцу поставила врло карактеристично заглавље, тако што је навела да Косово прави друштво Македонији у списку држава које имају проблеме зато што није сређена ситуација са њиховим називом.[5]

Проблем пуноправног учешћа Косова на међународним састанцима је забринуо и посланике Европског парламента. На јесењемзаседању које почиње 16. јануара планирано је да се размотри и перспектива пријема Србије у ЕУ. У припремљеном нацрту резолуције на српски захтев постоји захтев Београду да „предузме напоре како би се пронашло решење за обезбеђење пуноправног учествовања Косова у иницијативама регионалне сарадње“.[6]

Није нов проблем да чланови једне исте међународне организације ову или ону земљу називају различитим именима. Довољно је да се сетимо да данас пуноправне чланице НАТО-а – Грчка и Турска – заузимају дијаметрално супротне ставове у вези са називом Македоније. Атина из познатих разлога наставља ту земљу да зове „Бивша Југословенска Република Македонија“, а Анкара сматра да је могуће да је зову „Република Македонија“. У том случају у званичним документима Северноатланске алијансе прави се коректна напомена да „Турска признаје Македонију под њеним уставним називом“.[7]Међутим, што се тиче Србије, не може да се говори ни о каквој коректности ЕУ или НАТО-а. Од Београда се захтева да направи још један – можда најбитнији на међународно-правном плану – уступак према признању самопроглашене независности Косова.

Advertisements

Written by Mika

15. januara 2012. u 19:29

Objavljeno u Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: