Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

NEBOJŠA MALIĆ: POUKE IZ 2011. ILI TREĆI SRPSKI USTANAK

leave a comment »


NEBOJŠA MALIĆ: POUKE IZ 2011. ILI TREĆI SRPSKI USTANAK

ponedeljak, 02 januar 2012 12:59

Sujeta Vašingtona i Berlina dovela je do toga da je njihova poluga u Beogradu pukla pre nego što je mogla da pomeri Srbiju na željeno mesto

Još krajem 2010. mnogima je postalo jasno da je od Srbije napravljena jedna velika Žuta kuća, gde se u ime bezalternativnog EUropstva vrše naokrutnija mučenja i eksperimenti in vivo iz društvenog inženjeringa. Sada znamo i rezultat eskperimenta – potpuni neuspeh.

U 2011. žutokratija je iz dana u dan srljala iz poraza u poraz. Ništa joj nije išlo na ruku. Jesu uhapsili Mladića i Hadžića i uredno ih isporučili Inkviziciji da ova popuni album – da bi onda stigli novi uslovi. Stavivši sve na kartu famozne kandidature za čekanje na pretsoblje za pregovore o dogovorima… – ostali su praznih šaka.

Dva su procesa dovela do početka kraja žutokratije. Prvo, sama Srbija se pobunila i počela da manifestuje nezadovoljstvo režimom na sve moguće načine. Iskra je možda bio 10-10-10, ali bilo je samo pitanje vremena kada će potlačeni otkriti da i oni kalašnjikov za borbu imaju. Ovo je bila godina gerilskih medija, od internet-magazina do Fejsbuka i Tvitera. Na to su onda došli događaji pokrenuti izvana, koji su iznudili reakciju naroda i pokrenuli maltene Treći srpski ustanak.

PADAJU MASKE Suočena sa ekonomskom krizom, Imperija je preusmerila resurse na rat putem revolucije. Model isproban u Srbiji primenjen je 2011. godine na Tunis, Egipat, Siriju, evo i Rusiju (sa manjim ili većim uspehom, je li). Nije se radilo ni o kakvom „arapskom proleću“ demokratije i ljudskih prava, već o čistom manipulisanju pobunjenog naroda. U Bahreinu, gde je baza američke Pete flote, pobuna je krvavo ugušena, a u Libiji je Imperija vojno intervenisala na strani „pobunjenika“. Samo, pošto su vojni resursi protraćeni na invaziju i okupaciju Iraka (koja je zvanično okončana tek pre neki dan) i izgradnju demokratije u Avganistanu, slamanje otpora u Libiji trajalo je nekoliko meseci. Rat se završio tek fizičkom likvidacijom pukovnika Gadafija.

S druge strane, kriza u Evropi je skinula mnoge maske. Tako su Nemci, postavši de facto vladari EU, prestali da osećaju potrebu da se prave fini. Niti je Merkelova Hitler niti je Vestervele Ribentrop, dabome – ali je politika koju primenjuju prema Srbiji suštinski ista.

POBEDA BARIKADA To se najbolje videlo po događajima na okupiranom jugu, gde je samoproglašena „republika Kosovija“ pokušala da zatre preostale Srbe uspostavljanjem granice na severu. Uprkos bezuslovnoj podršci Vašingtona i Berlina, Tačijev plan zaokruživanja „Kosove“ doživeo je potpunu propast. Srbi ne samo da nisu tiho prihvatili nestanak, kako je onomad maštao trenutni šef EULEKSa, već su postavili barikade i blokirali Tačijeve „carinike“ i njihove nemačke oklopnike. Pala je i krv nekoliko puta, ali barikade su ostale – prkoseći ne samo nasilju Imperije već i organizovanoj izdaji žutokrata.

Tačijeva avantura je, dakle, izazvala otvoreni otpor Srba na Kosovu. A barikade su onda uništile svaki privid legitimiteta vlasti u Beogradu, pokazavši kako otpor može da bude itekako uspešan, a podaništvo i poniženje imaju alternativu.

To možda na prvi pogled izgleda paradoksalno, ali u stvari ima smisla: upravo je silna zloba Imperije i njenih poslušnika – kvislinškog kulta žutokrata i nevladnika – pomrsila konce projektu preumljavanja i krečenja Srba u žuto. Podrška Tačiju, insistiranje na Paradi, haški cirkus, kandidatura – u svakoj prilici se pokazala apsolutna beda Boratovog režima, tako da ni njegovi spin-majstori nisu mogli da sakriju.

Slepi ponos i sujeta Vašingtona i Berlina doveli su do toga da je njihova poluga u Beogradu pukla pre nego što je mogla da pomeri Srbiju na željeno mesto. Čak i da imaju čime da nastave svoju politiku, uskoro će i jedni i drugi imati preča posla nego da se bave Srbima. A Srbija polako ali sigurno otkriva da rešenje nije unutar fiktivne kutije, već izvan nje.

Čestitam vam onda novu 2012, po Milankovićevom kalendaru, sa željom da dočekamo kraj žutila i početak slobode.

Živeli!

Sivi soko

Advertisements

Written by Mika

3. januara 2012. u 19:06

Objavljeno u Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: