Miroslav Antić

ANTIC.org-SNN

Најдужи притвор у Европи се наставља!

leave a comment »


Најдужи притвор у Европи се наставља!

Борис АЛЕКСИЋ | 17.05.2011 | 08:33
Одлука по Правилу 98 бис која је прочитана 4. и 5. маја само је потврдила чињеницу да је Војислав Шешељ највећи противник Хашког трибунала против кога је све дозвољено. Одлука је донета гласовима судија Фредерика Хархофа и Флавие Латнци уз делимично издвојено мишљење председавајућег судија Жан – Клод Антонетија. Њена суштина је да се најдужи притвор у Европи који је већ ушао у девету годину наставља. Трибунал је само потврдио да међународни стандарди и људска права не важе за Србе. Као у игри доброг и лошег полицајца судије су у Одлуци изнеле потпуно супротне ставове, а да при том нису ослободиле др Шешеља ни по једној од девет тачака оптужнице. Ипак да се питао судија Жан-Клод Антонети, Војислав Шешељ би да се доносила пресуда већ сада био слободан човек!

Хашки трибунал не би био то што јесте да се у цео поступак поново није умешала политика. Пред доношење Одлуке по Правилу 98бис режим у Београду и „напредњаци“ су још једном потврдили своју сарадњу на штету Србије. Они су преко западних амбасада молили да председник СРС не буде ослобођен јер ће скренути Србију са евроатланстих интеграција. Ове наводе је потврдио и Би Би Си у свом извештају од 4. маја 2011. године у којем је истакнуто да би прозападна власт у Београду имала великих проблема са др Шешељем (1). Колики је страх режим од повратка Војислава Шешеља најбоље се види из изјава високих функционера Демократске странке. Најпре је Слободан Хомен државни секретар у министарству правде коментаришући могући повратак председника СРС у Србију, изјавио да постоји могућност да он буде обухваћен истрагом о побуни „црвених беретки“ (2). Након тога у марту прорежимски лист „Блиц“ је објавио вест да ће др Шешељ чим се врати бити саслушан у вези са убиством Зорана Ђинђића (3), иако га је о тим околностима већ саслушао истражни судија и након тога одустао од истраге против њега. Прозападна власт је отворила своје карте и показала да намерава Војислава Шешеља да из једног затвора уведе у други како би спречила његов повратак на политичку сцену Србије.

У самој Одлуци судије Хархоф и Латанци пружају подршку тужилаштву које у суштини инкриминише идеологију српског национализма. По тужилаштву Војислав Шешељ је крив за новодне злочине „српских снага“, због позивања Срба да бране Отаџбину и слично.

Подсећања ради Правило 98бис омогућава оптуженом да на крају доказног поступка оптужбе поднесе захтев за ослобађајућу пресуду. Судско веће је могло да ослободи др Шешеља по свим тачкама оптужнице, само по неким или да задржи целу оптужницу што се на крају и десило. Правило 98бис води порекло из англосаксонског права и тзв. No case to answer. Оно је установљено како би се наводно убрзали поступци пред Хашким трибуналом иако до данас ни један оптужени није ослобођен на тај начин. Међутим у самом Трибуналу признају да судије из континенталног правног система различито примењују ово правило у односу на судије из англосаксонских земаља! То указује да ни сам суд нема уједначену и ситематизовану праксу.

Одлука по Правилу 98бис је написана на 120 страна док је издвојено мишљење судија Антонети образложио на 73 стране. Оно што пада у очи на самом почетку су правни извори на којима су двоје судија (Хархоф и Латанци) засновали свој став као и чињеница да је судско веће (изузимајући судију Антонетија) разматрало само један облик одговорности (4). Најпре позивајући се на неусаглашену и неуредну судску праксу Хашког трибунала Хархоф и Латанци су заузели став да је довољно „утврдити“ да има доказа који поткрепљују одговорност оптуженог само по једном облику – подстицању да би задржали целу оптужницу! Сходно томе претресно веће прихвата једну форму одговорности заПравило 98 бис а да притом не одбацује друге облике.

Позивање судија у Одлуци на судску праксу бивше Југославије је веома интересантно. Подстицање се кажњавало са максималном казном од 10 година затвора да би од 1990. године казна била смањена на 5 година. Да ли ово значи да би др Шешељ могао да буде осуђен на максимално 5 година затвора?

Треба рећи да се у члану 24. Статута Трибунала у Хагу наводи следеће: „Приликом одређивања казне затвора претресно веће имаће у виду општу праксу изривања затворских казни пред судовима бивше Југославије.“ Без обзира на ову одредбу судска већа Хашког трибунала оптуженима изричу казне по 40 година затвора, доживотне робије и друге казне затвора које су биле немогуће у бившој Југославији.

Исто тако, Одлуком по Правилу 98бис др Шешељ није ослобођен од осталих облика одговорности попут удруженог злочиначког подухвата (УЗП) измишљеног 2001. године тј. осам година од оснивања Хашког трибунала иако тренутно у међународном праву специјални судови формирани по угледу на Трибунал у Хагу одбијају да суде по најширој трећој категорији УЗП-а јер сматрају да такво дело није постојало у међународном обичајном праву. То је случај у Камбоџи и Либану (5). Да би била јаснија веза између ових квазисудских институција ваља се подсетити да је Антонио Касезе био председник Хашког трибунала (1993-1997) а затим председник Специјалног трибунала за Либан (2009. -). Поред тога ни међународна судска пракса, као ни пракса судова западних земаља не иду на руку Хашком трибуналу и њиховом тумачењу подстицања и УЗП-а. Примера ради преседан из САД Бранденбург против Охаја (1969) потпуно негира закључке Трибунала у Хагу у вези наведених облика одговорности.

У Одлуци по правилу 98бис судије Хархоф и Латанци се пре свега позивају на судску праксу Хашког трибунала и Трибунала за Руанду. Ипак на једном месту отвара се пут ка предмету Штрајхер (Нирнберг).

О пракси Трибунала у Хагу је већ пуно речено тако да је на овом месту довољно поменути да је позивање судија на предмет Марио Черкез неадекватно јер се ради о команданту бригаде тзв. хрватског вјећа одбране. Истим предметом је обухваћен и Дарио Кордић који је био хрватски званичник у Босни и Херцеговини што такође нема никавих додирних тачака са проф. др Војиславом Шешељем који је у време обухваћено оптужницом био опозициони политичар у Србији.

Међутим у Одлуци по правилу 98бис двоје судије се позивају и на случај Нахимана пред Трибуналом за Руанду (6) тврдећи на тај начин да је тужилаштво обезбедило довољно доказа да би поткрепило оптужницу против др Шешеља. Ипак ни овај предмет нема никакве везе са Војиславом Шешељем. У Руанди су оптужена двојица оснивача и најутицајнијих људи „Радиа Хиљаду брежуљака“ (РТЛМ) Жан-Боско Барајагвиза и Фердинанд Нахимана. Оптужени Фердинанд Нахимана, пре него што је основао Радио РТЛМ, био је директор државног Националног информативног центра Руанде, док није приморан да се повуче због оптужби да је ширио пропаганду која је довела до масакра над Тутсима 1992. године. Према подацима са суђења наводи се да је преко овог радиа непрекидно понављано: "Не убијајте те бубашвабе мецима – исеците их на комаде мачетама." Исто тако могли су се чути и овакви позиви: "Гробнице су само до пола пуне, ко ће нам помоћи да их напунимо?" Ништа слично у предмету против др Шешеља не постоји тако да је позивање на предмет Нахимана бесмислено.

Индиректно позивајући се на предмете Кордић и Нахимана двоје судија је покушало да дотакне и случај Штрајхер који је вођен пред Војним трибуналом у Нирнбергу. Међутим Штрајхер је био званичник нацистичке партије који је непосредно тукао, мучио и злостављао ухапшене људе. Са друге стране др Шешељ је оптужен због држања „запаљивих говора“.

Председавајући судија Антонеди је у свом издвојеном мишљењу изнео став да у овој фази поступка треба одбацити шест од девет тачака оптужнице (7). Француски судија на самом почетку није пропустио прилику да критикује англосаксонску судску праксу која је дефинисала Правило 98бис: „Зашто англосаксонска судска пракса осећа потребу да речи судија придода придев разуман?По самој дефиницији судија не сме бити неразуман, исто као што не сме бити некомпетентан и пристрасан, па ипак судска пракса англосаксонског права је увела изразе разумни судија.“ Судија Антонети је критиковао и „тест“ који су друго двоје судија применили приликом одлучивања по Правилу 98бис а који оптуженог ставља у најнеповољнији положај.

Председавајући судија је такође указао на чињеницу да је претресно веће могло да донесе и делимично ослобађајућу пресуду по Правилу 98бис иако друго двоје судија није подржало његов став. Судија Антонети се тим поводом позвао на одлуке у предметима Слободан Милошевић, Брђанин, Кордић и Черкез, Налетилић и Мартиновић. „Деломично ослобађајућа пресуда је у праву могућа зато што одговара и слову и духу правила 98 бис“ написао је Антонети.

Након тога он је читајући своје издвојено и делимично супротно мишљење обарао део по део оптужнице. „Што се тиче Хртковаца оптужени није лично планирао сам протеривања или кампању прогона. Прикладно је приметити да у моменту када он одржава свој говор и за оне који су заборавили ја памтим да је то био6. мај 1992. он води предизборну кампањуи он не располаже никаквим средствима принуде у погледу цивилног становништва“ сматра Антонети. Он је истакао да говор др Шешеља у Вуковару на који се позива тужилаштво није доказан као ни наводни митинг СРС у Малом Зворнику 1992. године који је у ствари одржан 1990. године.

Председавајући судија је током 5. маја прочитао други део свог издвојеног мишљења у којем посебно оспорава трећу категорију УЗП. Он је најпре подсетио на чињеницу да се УЗП нигде не помиње у Статуту Хашког трибунала. Затим је упозорио да се у судску прексу не сме уводити колективна кривична одговорност. На почетку је истакао и видну нелогичност у дефинисању УЗП-а у који су тужиоци сврстали Војислава Шешеља, Слободана Милошевића, Радована Караџића и друге јер је др Шешељ према оптужници у његовом предмету члан наводног УЗП-а до септембра 1993. године, док према оптужници против др Караџића исти тај УЗП траје до децембра 1995. године!

Председавајући судија је указао и на чињеницу да у оптужници тужилаштво наводи као циљ УЗП-а стварање српске државе у БиХ и протеривање несрба са територија обухваћених „заједничким планом“. Међутим, он истиче: „Исто тако што се тиче Републике Босне и Херцеговине није се могло радити о стварању неке нове државе, почев од априла 1992. године, тим пре што су конференција у Женевии план Венс-Овен признавали постојање територијапод српском доминацијом у Републици Босни и Херцеговини, коједанас чине Републику Српску. И на крају, у погледу Војводине, за коју треба рећи да она и онако припада Србији, није било потребе за било каквим протеривањем да би се она припојила некој новој српској држави, пошто је она већ била у српској држави.“

Све ово значи да би председавајући судија Антонети ослободио др Шешеља за облике извршења планирање и наређивање по свим тачкама оптужнице. Када је у питању подстицањебиобиослобођен под тачкама 4, 8, 9, 12, 13 и 14. У вези УЗП-а др Шешељ би према судији Антонетију био ослобођен за све три категорије док би за подржавања и помагања био слободан по тачкама4, 8, 9, 12, 13 и 14.

Према судији Антонетију уколико би се већ сада доносила пресуда Војислав Шешељ би био слободан човек. На жалост политички притисци који су га одвели у Хаг, а деветој години његовог притвора га задржавају у њему. Без обзира на то др Шешељ је победио тужилаштво што показује и издвојено мишљење председавајућег судије Антонетија.

(1) http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13276427

(2) http://www.smedia.rs/spress/vest/427/Slobodan-Homen-Darko-Saric-podrska-politicari-organizovani-kriminal-Hag-Homen-Nisu-samo-Srbi-zlocinci.html

(3) http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/242397/I-Seselj-ce-biti-saslusan-u-vezi-sa-ubistvom-Djindjica

(4) Види: Транскрипт, Предмет ИТ-03-67– Т, 04. мај 2011. године

(5) Види: Одлуку Жалбеног већа Специјалног трибунала за Либан (STL) у предмету STL-11-01/I од 16. фебруара 2011. године и Одлуку Претпретресног већа Специјалног судског већа за Камбоџу (ECCC) у Предмету 002 од 20. маја 2010. године.

(6) Предмет ICTR-96-11

(7) Види: Транскрипт, Предмет ИТ-03-67– Т, 04. и 05. мај 2011. године

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/17/naiduzhi-pritvor-u-evropi-se-nastavla.html

Advertisements

Written by Mika

17. maja 2011. u 16:40

Objavljeno u Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: